Aperto nuovo - broj 8

JEFIMIJA KOCIĆ/027
li rokovi utiču na radove iz komercijalnog domena
dizajna?
Ovo pitanje se u velikoj meri nadovezuje na pitanje
o dizajnerskim izazovima. Rokovi itekako utiču na
radove iz komercijalnog domena dizajna, pritom
ne govorim o kvalitetu radova. Trudim se da svakom
projektu priđem što profesionalnije i završim
što zadovoljnije. Realnost je takva da ponekad ne
možemo da biramo da uvek budemo najzadovoljniji
radovima koje stvorimo. Smatram da je moj rad
gotov onog trenutka kada smo, u najidealnijim uslovima,
i klijent i ja zadovoljni. U suprotnom, trudim
se da dam svoj maksimum, ali prvo mesto zauzima
mišljenje klijenta. Kada je on zadovoljan, znam da
sam svoj posao dobro uradila.
Kada radim radove koje samo ja „potpisujem“,
priča je malo drugačija, ali zavisi od trenutne inspiracije
i vremena. Počinjem istraživanje pitanjima
„zašto?“ i „kako?“ i trudim se da kroz odgovore koje
dobijam radeći na projektu „zatvorim krug“, odnosno
trudim se da analiziram sve aspekte rada. Kada
je krug završen, prestaje i potreba za gorepomenutim
pitanjima.
Kako zamišljaš dizajn u budućnosti?
Ono što me jako rastužuje, a što nažalost, postaje
sve veća realnost je činjenica da dizajn realnog
prostora polako počinje da odumire. Štampane
medije menjaju elektronski, dolaze nove tehnologije,
pa i potreba za “novim” dizajnom raste iz
dana u dan. Posedovanje plakata, karte za koncert
ili neke knjige postaće pitanje interesa kolekcionara
ili zaljubljenika u jedno vreme gde je kompjuter ili
telefon služio samo kao spona između dizajnera i
produkta. Jedan od najgorih mogućih scenarija bi
otprilike izgledao ovako: ambalaže bi u tom slučaju
postale unifomisane, a preko smart naočara ili
sočiva bismo mogli da “skeniramo” sve informacije
o proizvodu, uz to dobijamo i masu animacija,
interaktivnih virtuelnih etiketa (zamislite samo,
klikom na etiketu vidite planinski pašnjak, sveže
mleko, informacije o tome da li je proizvod dobar za
vas ili ne na osnovu vaše strukture tela (to znači i
da više ne mora da čitate već samo slušate i gledate)
– praktično, vaše više nije ni da birate već samo
da kupite) – industrijski magnati štede papir i boju,
sve postaje virtuelno, ljudi postaju mašine koje ne
Tribalion trka (2019)
razmišljaju. U profesionalnom smislu, ovo bi bio raj
za animatore, dizajnere, ilustratore. Međutim, verujem
i nadam se da ona ljudska potreba za taktilnim,
potreba za oblicima i bojama nikada neće izumreti,
pa ćemo imati ne tako stravičan scenario.
Ukoliko na ovo pitanje odgovorim manje se oslanjajući
na praktični faktor dizajna, smatram da će
dizajn evoluirati u skladu sa potrebama društva. Do
sada smo, kao i u umetnosti, imali oscilacije u vidu
različitih epoha, gde je svako društvo proizvodilo
nastanak ili gašenje nekog umetničkog pravca. Ne
vidim razloga da ista sudbina ne zadesi i dizajn,
samo što će se dizajn uvek oslanjati na umetnost i
inspiraciju tražiti u svojim “umetničkim korenima”.
Autor: Sanja Dević