Aperto nuovo - broj 8

012/INTERVJU
Kako živite umetnost u doba Korone?
Rekla bih da se skoro ništa nije promenilo. Sviranje
je sastavni deo moje svakodnevice, a sada
usled Covida19, postalo je intenzivnije iz više
razloga. Kad krenem da čeprkam po notama
i naiđem na nešto što mi privuče i dugo drži
pažnju, osećam se zadovoljno. Što više vremena
provodim uz klavir, note, prikupljam informacije,
zapravo – bavim se istraživanjem novog
repertoara, snimam svoja izvođenja zatim ih
preslušavam, razrađujem neke nove ideje. Preslušavam
i druge izvođače, imam vremena i za
onlajn koncert, predstavu ili film. Sve to u normalnoj
dnevnoj dinamici nikako ne bih uspela da
radim, ali uglavnom sviram, biram novi program
ili vežbam... Često mi se desi da zaboravim na
vreme, a to znači da pokušavam da duže zadržim
dobar osećaj u sebi. Nastavu u ovim uslovima
držimo preko skajpa. Možda je nekima ‘učenje
na daljinu’ novina, ali već sam neko vreme tako
radila sa učenicima iz inostranstva pa sve ide
prilično glatko. Svakako ćemo se sresti i srediti
programe za ispit. Ovo je takođe i jedan vid
podrške studentima i učenicima u ovim teškim
vremenima. Čujemo se, vidimo, preslušavamo i
zamislite, neki od njih žele više časova. Žele da
ih preslušavam češće, a ja to sa oduševljenjem
prihvatam. Njihova zainteresovanost i saznanje
koliko smo zaista povezani su mi najveći poklon.
Aprila je trebalo da imate resital u Ljubljani,
ali je zbog pandemije odložen. Sigurno vam
je žao, ali recite nam nešto o vašoj saradnji
sa kolegama iz drugih zemalja?
Žao mi je što je došlo do odlaganja, radovala
sam se ponovnom nastupu u Ljubljani. Publika je
tako topla i srdačna. Eto, ne preostaje nam ništa
drugo, nego da se nadamo da će sve ovo ubrzo
proći i da ćemo se videti na koncertu. Ovo ubrzo
ne kažem samo koncerta radi. Bilo ih je i biće ih
opet, ali ovoga puta ta čarobna reč “koncert” označila
bi kraj pandemije, loših vesti sa svih strana
i značila bi veliku radost sa sve nas! Čekamo sa
nestrpljenjem da uđemo u koncertne sale i ovde
u Srbiji. Puno toga od planova se nije ostvarilo:
žiriranja, masterklasovi, predavanja, skupovi...
za nas umetnike sezona je baš bila pred otvaranjem.
A eto, pre par godina sam na poziv koleginice
Marte Kržič, jedne predivne osobe u svakom
smislu te reči, održala koncert na Muzičkoj
akademiji u Ljubljani. Bilo je prelepo, ali sećam
se da se kolega Spalević oduševio kada je čuo na
kom sam klaviru svirala. Bio je to Fazioli koji su