Aperto nuovo - broj 8

060/MONDO
Nešto kompozicijski omiljeno?... Hm... svaki rad
mi je drag, a prema svakom sam istovremeno vrlo
kritičan... možda bi to bile Metamorfoze za simfonijski
orkestar ‘Z lepimi pozdravi…’ – razgovor sa
Urošem Krekom, Philopatridus redivivus za klavir
– stilisko putovanje do Primoža Trubara i nazad,
Kyrie Carantanorum za hor i orkestar – meditacija
o zbivanjima oko slovenske vojvodine/države u
7. veku, neke horske kompozicije – više njih na meni
omiljenu poeziju... Pošto sam produbio modalnu
gramatiku preuzeo sam stilsku harmonizaciju svih
protestantskih korala i nekoliko stilskih motetskih
obrada napeva Primoža Trubara i drugih slovenačkih
reformatora iz 16. veka. Opuse ne brojim,
ali imam više od sto jedinica vokalnih, kamernih,
vokalno-instrumentalnih i orkestarskih dela. Volim
komponovati u dijalogu sa konkretnim osobama, a
stil je podređen komunikaciji sa njima...
Koje delo ili možda izvođenje smatrate najuspešnijim?
Za mene je komponovanje intiman rad i mogu da odgovorim
samo u tom smislu. Po emocionalnom bi mogla
biti himna Kaj je Müra šepetala za hor i orkestar u
narodnom melosu pokrajine Prekmurje, jer su je ljudi
primili za svoju. Slično tome, jedan od prvih horova
Plapolaj luč ili La preghiera di s. Caterina za soliste
hor i instrumente – posvećeno horu Clara Harmonia
iz Poggibosnija - Siene u Italiji, pa i himna za lekare
Hippocratis iusiurandum – Hipokratova prisega za hor
i orgulje ili simfonijski orkestar i slični radovi.
To prvenstveno nisu dela za koncertne dvorane
ili zbog stvaranja imena za leksikone. Volim stvaranje
koje ljudima sedne u srce i sa njima “razgovara”.
Od orkestarskih kompozicija, možda Metamorfoze
‘Z lepimi pozdravi…’, koja dobro komunicira i u
koncertnoj dvorani. Moram priznati da sam vrlo loš
menadžer svojih dela.
Več treću godinu radite kao prodekan za nastavu.
Koje su najvažnije teme u ovoj godini?
U poslednja dva meseca glavna briga nam je Covid-19.
Celokupan rad je postavljen u sasvim nove
i za muziku potpuno neadekvatne uslove za rad -
preko IKT medija... Puno toga ima o čemu stalno
brinem, a sada je najvažnije da pedagoški rad na
Akademiji ostane i dalje na visokom nivou i da u
granicama mogućeg, bude što plodonosniji. Zatim
odluke, savet, priprema načina i uslova za realizaciju
nastave, godišnjih i prijemnih ispita preko
IKT medija i tome slično, okupira celokupno moje
slobodno vreme... Poslednje dve godine puno sam
radio na pripremi i pregledu studijskih i nastavnih
programa... nije se moglo disati od količine poslova
i strogih rokova Univerziteta...
Kompjuterski programeri našeg Univerziteta, koji
su postavljali ovaj novi sistem, utvrdili su da je
kompleksnost naših muzičkih studijskih programa
jednaka složenim zahtevima svih odseka na
celom Filozofskom fakultetu... Ovo smo otkrili tek
sada, zbog ovakvog načina rada i smatram da je
dobro što sada za ovo svi znaju... jer običan čovek,
pa čak i visoko obrazovani ljudi, o ovom problemu
ne razmišljaju i ne znaju gotovo ništa. Naime, da
je Muzika ozbiljna i kompleksna nauka, počelo se
zaboravljati još krajem 18. veka, kada je od iluminizma
nadalje, bilo je sve više nekih Tonmalerei
– slikanja zvucima, umesto dotadašnje časne nauke
Ars musica. Naučnu kompleksnost muzičkih
studija “otkrili” su nam programeri Univerziteta,
zahtevom da im se rada za muzički program plati,
kao za ceo Filozofski fakultet. Paradoksalno, ali
nama je ovo razotkrio taj mali i skriveno tajanstveni
Covid-19. Muzika je složen i kompleksan
živi organizam, sa specifičnim zahtevima za događaje
uživo.
Kada je reč o studentima, dobijam pitanja svakodnevno...
U svakome vidim najpre čoveka kojem su
paragrafi sluga, a ne gospodar, kao što je kultura
u službi civilizacije, a ne obrnuto. Takav pristup
zahteva malo više vremena, više intelektualne i
ljudske energije, a na kraju… sve to donosi sreću
pojedincima, Akademiji, Univerzitetu i narodu...
Pre dolaska u Ljubljanu radili ste kao profesor
u Rimu. Kakve utiske nosite...
Institut u Rimu gde sam radio jako volim, jer je zanimivljiv
i na neki način poseban. Po svojoj strukturi,
ima mnogo manje studenata nego Akademija
u Ljubljani, koji omogućava sistem pedagoškog
rada gotovo isključivo na individualnom nivou i
rad u vrlo malim grupama, gde se efikasan rast
svih kontroliše svake nedelje. Kosmopolitski ambijent
– profesori i studenti iz čitavog sveta, od