Aperto nuovo - broj 8

014/INTERVJU
Toliko lepoga ste rekli o prof. Kataniću, a
kako biste opisali vaše bogato pedagoško
iskustvo?
Pedagošku karijeru započela sam u “Vučkoviću”.
Kao mlad profesor ostvarila sam zapažene rezultate
kod nas i u inostranstvu. Tadašnji moj učenik,
sada kolega na Fakultetu Stevan Spalević bio je
prvi mladi muzičar iz Niša, koji je osvojio nagradu
na takmičenju van granica naše zemlje. Ponosna
sam i na njega i na naš desetogodišnji rad, koji je
rezultirao nizom nagrada i učinio nas oboje referentnijim.
Takvi se rezultati retko postižu i to me je
ohrabrilo da otvorim svoju privatnu školu klavira.
Bila je to dobra odluka, jer škola radi sa konstantnim
kapacitetom već dvadeset godina, a broj
nagrada se umnogostručio. Polaznici moje škole
sada su moje kolege i studenti, ili su jednostavno
naučili da sviraju klavir, zavoleli muziku i sada su
verna publika na koncertima, što smatram veoma
važnim, posebno danas.
Na Fakultetu radim sa studentima različitih nivoa
znanja iz klavira. To je raspon od onih koji imaju
samo osnovna znanja do završene srednje muzičke
škole i čak klavirskog odseka. Veliko poštovanje
osećam prema studentima koji su ljubav
prema klaviru otkrili kasnije i svojim upornim radom
dostigli nivo izvođenja koji prevazilazi ispitne
zahteve. Ja insistiram na jednostavnosti i iskrenosti
u interpretaciji. Pokušavam da se prilagodim
svakom studentu i pružim potrebnu pomoć
i podršku. Smatram svojim zadatkom da aktivno
učestvujem u razvoju umetničke ličnosti svakog
studenta. Izbor programa takođe mora uvek da
bude zajednička odluka. Sa godinama i iskustvom
koje imam mogu reći da je veština dobrog pedagoga
u valjanoj proceni šta je to što motiviše a u
isto vreme i rešava probleme sa kojima se suočava
svaki student i učenik. Ljubav pokreće svet. Tako
je i sa mojim studentima i školarcima... važno je
da je osećamo, da je negujemo i širimo oko sebe.
Inicijator ste osnivanja Međunarodnog studentskog
takmičenja komplementarnog klavira
u Nišu. Koji su bili najvažniji motivi pokretanja
ovog pionirskog projekta još 2013. godine?
Moji studenti, o kojima sam već govorila, često
me iznenade vrlo kvalitetnim i nadahnutim izvođenjima,
posebno oni koji su u srednjoj muzičkoj
školi završili klavirski odsek, a neretko se neki od
njih usude da mi odsviraju i svoje autorske kompozicije.
Komplementarni klavir uz još nekoliko
predmeta, studentima na muzičkoj teoriji otvara
mogućnost da neguju i izraze taj muzički, umetnički
poriv, koji ih je na kraju krajeva i opredelio
za muzičke studije. Ovaj odsek i nije predviđen za
izvođače, ali pruža, slobodna sam da primetim,
široko muzičko obrazovanje, te mnogi od njih,
tek nakon završenih studija, nastavljaju svoj razvojni
put i smelije se opredeljuju i usmeravaju
ka različitim oblastima. Ako se zaposle u manjim
mestima, uglavnom formiraju klavirske klase i
sve čemu smo ih naučili prenose dalje. Oduvek
sam tražila način da i oni dopru do većeg broja
slušalaca i da njihova muzika i interpretacija
izađe iz ograničenog prostora klavirskih učionica.
Na javnim nastupima, razmišljala sam, svi bi
dobili jednake šanse da iskažu svoje sposobnosti