Aperto nuovo - broj 8

064/ MONDO
nju nivoa svojih studenata na predmetu komplemetnarnog
klavira, podržavam u smislu onoga o
čemu sam već i govorio. Ovi susreti, posebno za
studente, dobra su prilika za plodnu razmenu praktičnih
iskustava u ličnom sazrevanju, ali i na profesionalnom
planu – budućih umetnika, nastavnika i
vaspitača novih generacija. Ovde nije reč o pukim
ambicijama profesora, mislim da je najvažnija stvar
za svakoga od njih ta iskrena roditeljska odgovornost
profesora-vaspitača. Mi Slovenci za to koristimo
dva različita termina: pored reči ‘roditelj’ - koji
dete rađa, drugi termin koji je različit, a vrlo prikladan
je ‘starš’ - što predstavlja ulogu majke i oca u
odgajanju deteta, čak i kad ga nisu rodili.
Svesno koristim reč ‘odgovornost’ iz dva razloga.
S jedne strane, roditeljska odgovornost profesora
se tiho zaboravlja, jer je danas moderno
obraćati pažnju samo na „ulivanje“ podataka IKT-a
i brzinu njihovog memorisanja od strane studenta,
a sa druge strane se prirodna studentska prava
zanemaruju (poput hrane i pića). Oni bi trebalo da
su zaštićeni i da dobijaju ono što im je u ovom
uzrastu najpotrebnije za lični i profesionalni razvoj
(um, duh, emocije). U pitanju je možda najdrevniji
zakon reciprociteta, isti kao kod (krvnih)
roditelja. Roditelj treba da da detetu sve što mu je
potrebno za život, rast, mentalni i duhovni razvoj,
a dete će “platiti” roditelju radom na sopstvenoj
deci - što u našem slučaju znači ‘učenike’ u muzičkim
školama. Obratna percepcija reciprociteta
može biti izvor ozbiljnih bolesti. Odgovorno roditeljstvo
(slov. ‘starševstvo’!) jeste oblik koji vodi
dete (učenika ili studenta) u potpunu samoodgovornost,
a roditelj /‘starš’ ili učitelj se tek tada u
potpunosti oslobađa svoje odgovornosti. Takmičenje
iz komplementarog klavira u Nišu pruža studentima
upravo to.
Na proslavi Dana Fakulteta umetnosti u Nišu