Aperto nuovo - broj 8

062/ MONDO
služenja vojničkog roka. Kao vojnik poljske pešadije
(nišandžija na šarcu, ako se još zna šta je to)
služio sam tada osamnaest meseci u kasarni u
Pirotu (1969–1971). Lepu uspomenu imam na tada
mladog poručnika Miloja Stojkovića, koga sam vrlo
poštovao, kao i on mene, i to ne samo zbog odličnog
gađanja. Voleo bih da ga ponovo sretnem.
Poslao me je u Niš na kurs fizičkog vaspitanja, da
bi mi kasnije, kada sam se vratio u Pirot, poverio
pripremu odgovarajućeg “menija” jutarnjih vežbi
za vojnike, svakoga dana u 5:00 sati ujutru. U Nišu
smo, pored svih vidova sporta, slušali i predavanja
jednog dobrog oficira-doktora. I danas se sećam
nekih njegovih saveta. Kurs smo pohađali svakoga
dana u sali Partizana u samom centru Niša, a
subotom i nedeljom išli smo u šetnju po gradu ili
do Tvrđave, ili na Bubanj. Kada sam pre nekoliko
godina sa Vama opet došao u Niš na Takmičenje
komplemetarnog klavira, osetio sam da se nakon
više godina, na neki način vraćam u svoj ‘rodni’
grad. Za osamnaest meseci služenja u Pirotu, doživeo
sam po selima istočne Srbije iskreno i toplo
gostoprimstvo, koje još i danas pamtim, kao što
se i danas sećam imena svih vojnika mog odeljenja
i nekih sela (Blato, Barje Čiflik, Babušnica,
Petlovo vojište idr.). Grad Niš se od tada donekle
promenio, ali geografski izgled prirode ostao je
isti. Sada je poseban izazov upoznati ga sa druge
strane tj. kulturno-duhovnu stranu Niša i njegov
Fakultet umetnosti. Između profesora, kao i kod
dekana Suzane Kostić, osećam razvoj kreativne
snage kod svih koje sam sreo prilikom mojih poseta.
U svom mandatu prodekana, zalagaću se za
jačanje saradnje, koju smo uspostavili ovih godina.
Atmosfera na FU Niš, koju sam osetio prilikom
mojih poseta i kod profesora i kod rukovodstva,
odaje posebnu mladalačku energiju i vitalnost, živahan
kolektivni duh, veliku radoznalost i snažnu
želju za saradnjom, gde Fakultet umetnosti oseća
stvarne ili potencijalne mogućnosti za realizaciju
novih ideja. Razlika ili sličnost – kako želite – između
nas je tačno u onome što sam osetio prilikom
naših susreta i u Nišu i u Ljubljani. Naime,
jasno je da se na FU Niš, uprkos mladosti ‘17-go-
Kao iskusan umetnik i prodekan, sigurno ste
uočili razlike ovih dveju institucija? Ipak, postoji
li neka sličnost?
Prva razlika je u tome što je FU Niš u oblasti srodnih
akademskih institucija još vrlo, vrlo mlad fakultet.
Ova godina je tek prelazak iz mladosti u
doba punoletstva od 18-godina. AG Ljubljana,
već je prilično stara 80-godišnjakinja, a Univerzitet
kojem pripadamo, već je 100-godišnjak. Stari
se uvek dobro osećaju među mladima i možda
će zvučati kao šala, ali u tome postoji vrlo važno
jezgro istine, što želim posebno da istaknem.