Aperto nuovo - broj 8

084/ORIGINALI
da to ima nekog smisla. Vrsni koncertni izvođači
poput Jurija Šiškina iznova nam to dokazuju kroz
svoje redakcije poznatih orkestarskih kompozicija.
Koliko ste uspešni u misiji da svojim "misionarskim"
delovanjem zainteresujete decu za harmoniku?
Na žalost, ne onoliko koliko bih želeo. Grad u
kojem radim je, na žalost, jedan od gradova
koji na godišnjem nivou napusti veliki broj ljudi
u potrazi za boljim životnim standardom. U
takvoj sredini je generalno teško naći učenike,
zainteresovati ih za sviranje instrumenta. Da
ne pominjem roditelje koji dožive nelagodnost
svaki put kada čuju koliko muzički instrumenti
koštaju. Kao veliki problem, takođe doživljavam
loš obrazovni sistem, koji nije ni malo stimulativan
za bilo kakvo bavljenje delatnostima koje
podrazumevaju umetnost ili kulturu. Kao što
sam rekao, deca bi želela da sviraju "Smut kriminal"
i temu iz "Pirata sa Kariba", a plan i program
nam nalaže hrpu stvari, koje teško mogu
zainteresovati jednu mladu osobu u tom periodu
života. Ne ostaje mi drugo do da takve
stvari koristim kao motivaciju da savladaju
predviđeni plan i program. "Ako na vreme odradiš
ono što nam je zadato, sviraćemo "Pirate
sa kariba" - jedna je od rečenica kojima ubeđujem
učenike da pojačaju intezitet vežbanja.
Sa nagrađenim učenicima na međuokružnom takmičenju
Pomenuli ste da obrazovni sistem smatrate lošim.
Šta bi ste promenili kada bi mogli i šta smatrate
glavnim propustima aktuelnog sistema?
Pre svega, školujemo se da budemo umetnici -
interpretatori na instrumentima koje sviramo,
a onda nam podele norme i pokušaju da posao
koji radimo šablonizuju što više, kako bi se bolje
uklopili u administraciju i birokratiju. Muzika,
kao i sve ostale umetnosti, nikada ne mogu
funkcionisati po tom principu, niti će. Umetnost
je stvar izražene individualnosti. Razvojni
put i afiniteti svakoga od nas su različiti. Stoga
je plan i program koji odgovara razvoju jednog
deteta apsolutno neprimenjiv kada je u pitanju