Aperto nuovo - broj 8

JEFIMIJA KOCIĆ/023
Vodenica, ilustracija iz interaktivne knjige "Villa Rosa"
Sa doktorske izložbe "Villa Rosa"
predela, objekata koje su deca prepoznavala. Da bi
interaktivnost bila dovedena na viši nivo, kreirana
je posebna aplikacija koja je, skeniranjem gorepomenutih
QR kodova prikazivala animacije koje su
čitaocima objašnjavale procese koji se dešavaju
u prirodi, daleko od gradske gužve (odnosno, sve
ono što je Violeta zajedno sa čitaocem, u peru,
“proživljavala”). Ova ideja je, neskromno moram
reći, izuzetno dobro prihvaćena kod dece školskog
uzrasta koja su u jednom imala sve – i priču i
interakciju koja je čak i knjigu, kao objekat, učinila
atraktivnijom; i animaciju koja je imala zadatak da
im dodatno “zagolica” maštu I podstakne želju da
dožive i osete sve ono o čemu smo im kroz ovu
knjigu pripovedali. Jednostavno rečeno: iskoristili
smo njihovo “oružje” kako bismo ih “porazili”, odnosno
podstakli da maštaju i stvaraju.
Animacija takođe čini veliki deo tvojih radova.
Reci nam kako si zakoračila u tu oblast?
Lagala bih kada bih rekla da je animacija oblast
kojom sam oduvek želela da se bavim. Oduvek me
je, to mogu da tvrdim, oduševljavalo bogatstvo
boja i pokreta koje animacija, kao nijedna druga
umetnička oblast može da pruži. Kroz detinjstvo
sam priželjkivala da moji karakteri u budućnosti
“ožive” i razgovaraju sa mnom, da se kreću, raduju
i tuguju. Međutim, do tog trenutka trebalo je preći
dug put – od prvog upoznavanja osnova animacije
na našem fakultetu, preko prve prave 3D animacije
na Univerzitetu Metropolitan, gde sam završila i
druge master studije, do kompleksnih struktura za
kratke interaktivne animacije na kojima trenutno
radim. Ono što me dodatno pokreće da nastavim
da istražujem jeste ta neprikosnovena mogućnost
animacije da svakom predmetu, crtežu ili misli
udahne život, ali i mogućnost savladavanja novih
tehnologija koje animacija u korak prati.
O tome da pišeš poeziju svedoči i objavljena
knjiga „Veze“. Da li možemo očekivati još neku
knjigu u budućnosti?
“Veze” su nastale kao rezultat saradnje sa Niškim
kulturnim centrom i konkursom „Pesnički Miljkovac”
u Miljkovcu, gde sam, kao dobitnik prve nagrade,
dobila štampanje prve zbirke pesama. Kako je
od tada prošlo osam godina, a kako to inače i biva
kada se tokom toliko godina prikuplja materijal,
mogu reći da će “Veze” verovatno dočekati svoj
nastavak i verovatno dobiti dodatak u vidu proze.
Da svaki dan imaš jedan sat više, kako bi ga
iskoristila?
Postoji toliko toga što bih poželela da radim i verujem
da sve to ne može stati u taj jedan „ekstra“
sat. Svakako najuži izbor predstavlja vreme koje
želim da provedem sa porodicom, jer uvek postoji
„ono nešto“ čega se nismo setili da kažemo kada
smo zajedno; zatim, ako mogu da biram kada bih
iskoristila taj jedan sat u toku dana, verovatno bi
bio sat jutarnjeg rituala ispijanja kafe u tišini, bez
telefona, kompjutera, televizora i gledala kako se
grad budi; želela bih da, ponekad, taj jedan sat
iskoristim za realizaciju interaktivnih instalacija i