Aperto nuovo - broj 8

PORODICA JOVANOVIĆ/029
MIHAJLO JOVANOVIĆ (master student violine)
Moj život se, ako izuzmemo socijalne kontakte
uživo i nastupe pred publikom, nije mnogo promenio.
Po ceo dan vežbam, slušam muziku i pravim
instrumentale za razne namene na kompjuteru.
Jedina dobra stvar je da sam počeo i da izučavam
i napredujem na polju muzičke produkcije i zvuka.
Muzika je moj život i samo ona mi je pomogla kada
sam se brinuo u kom pravcu bi mogla da ode bolest
koju je, nažalost, moja majka i dobila, a koja
je zahvatila ceo svet i za koju smo svakodnevno
dobijali kontradiktorne informacije. Zahvalan sam
što je muzika moj izbor, jer ona leči, daje energiju,
snagu i sreću. Nedostaju mi časovi violine sa mojim
učenicima, deca su jako inspirativna, iskrena i čista.
Mnogi misle da će posle ove nagle i velike promene
sve biti negativno za našu profesiju. Ja mislim baš
suprotno. Verujem da će ljudi tek sada shvatiti i
ceniti mogućnost posete koncertima, predstavama
i uopšte, vratiće se kulturnim navikama i životu.
Verujem da je ovo opomena za čovečanstvo i velika
inspiracija za umetnike i stvaraoce.
LAZAR JOVANOVIĆ (student violine)
Vrlo rano sam počeo da sviram violinu i javno nastupam,
tako da mi taj deo mog života jako nedostaje.
Međutim, na neki način nadomestim taj nedostatak
tako što snimke svojih izvođenja postavljam
na društvene mreže i to u svojim aranžmanima.
Muzičari su sada u prednosti, jer mogu da rade
ono što najviše vole i imaju vremena za vežbanje
i stvaranje. Pored violine, kojom se profesionalno
bavim, sviram i električnu gitaru. Ovih dana istražujem
razna izvođenja
i albume. U svojoj sobi
sam napravio mali studio
u kojem stvaram i
autorsku muziku. Za
mene je dragoceno to
što imam svake nedelje
preko skajpa časove violine
sa mojom prof. Minom
Mendelson. Siguran sam,
da će i pored ovako velikih
svetskih promena,
muzika i kreativnost uvek
naći svoje mesto, jer je
ona jedna od osnovnih
potreba čovečanstva.
PAVLE JOVANOVIĆ (student klarineta)
Od svih članova moje porodice, ja sam poslednji
počeo da se bavim muzikom. Jedva sam se izborio
za to pravo i možda baš zbog toga više razumem i
druge pravce, osim klasične i imam potrebu da sebe
dam i na drugim poljima, a ne samo na klarinetu.
Primetno je na globalnom nivou, da je kulture sve
manje, a samim tim i kriterijumi su sve niži. Kreativnost
opada i zbog toga se javlja jednoličnost u
svim pravcima (muzika, moda, estetika...). Trenutno
se osećam bez pritiska, jer imam mogućnost da
se iskažem na način koji želim i smatram da ću na
taj način dopreti do mnogo ljudi.