Aperto nuovo - broj 8

PAUSA/073
Milena Micaković Jovanović
Nije joj drago što je morala napolje da pazi avion...
dete. Gledala joj se serija, pila joj se kafa sa
komšinicom, nije popila lekove... Nešto ima. Uradila
je to preko svoje volje, da zadovolji druge. Nije
Avion i baba prošla tehnički. Vidi se. Iz aviona.
Nezgoda se zbiva. Momci koji trče na stazi zapinju
na tek sleteli avion i slome mu krila.
Mališa je očajan. Baba u ekstazi, ustremljuje se
kao lovac na dete, nije pazio na avion, proklinje
Avion i baba. Naizgled, dva nespojiva pojma. Šta sebe što ga je izvela.
tu ima da se spaja i povezuje.
Druga deca odlaze ćutke.
Avion je da leti, baba je da gega. Avion je na nebu, „Zalepićemo, bako, nije strašno“, kaže on.
baba je na zemlji. Nebo - zemlja. I šta ja tražim u Tu se baba pretvori u „stelt“. Odlaze ćuteći. Dečak
toj relaciji, zemlja - nebo?! To je kontrast!
pokušava da je uhvati za krilo, ovaj ruku, baba mu
Međutim, babe i avioni su stari drugari.
poput mlaznjaka izvuče ruku.
Kad nekom baš hoćemo da podignemo raspoloženje,
da ga pohvalimo, poslužimo se metaforom ustim.
„Lepljiva traka će rešiti problem“, htedoh da za-
„k'o avion si“. Boing!
Izrešeta me pogledom, povuče dečaka i brzim korakom
se udaljiše.
Avion je u mojoj glavi uvek bio simbol za nešto,
moćno, snažno, slobodno. Ne biste upotrebili ove Prosto, neke babe ne smeju da lete, dok ne prođu
epitete za babu?! Ja bih...
tehnički. Posledice su pogubne za sve. Mnogo je
Spram čoveka i avion.
kilometara na njihovim leđima, krilima.
E, kako avioni, tako i babe imaju svoje tipove i vrste...
Ima i lakih i teških i nevidljivih i lovaca, a bogme,
ima i baba mlaznjaka! Da, da...
Elem, ta krila avionska i babinska(!) vode u neistražene
zemlje i pričaju najtoplije priče. Blago
nama sa njima i u njima.
Međutim, (agen) i babe i avioni se kvare.
S nama, ljudima, stvari stoje drugačije.
Uzimamo stvari zdravo za gotovo,
ne slušamo male signale, da je
baba-servis u kvaru, i nastavljamo, kao
da se ništa nije desilo. Iako često znamo da
i tom servisu treba odmor, zabava, pregled,
nekako se čini da nemamo izbor. Ili tako, smislimo
da nemamo. Mogu to one.
Nedavno, u parku, izvela potomka radosna baka.
Dečak se igra, pogađate, avionom (naravno da se
igra avionom, ovo je priča i avionu i babi). Baba
nezainteresovano prati igru. Više avion, nego dete.
Vidi se da je igračka skupocena, samim tim i bitna.
Boji se. Slomiće je. Deca su već nagrnula oduševljeno!
Jer sva deca vole avione!
Raduju se, smeju, trče, sunce sija... Šajni hepi pipl.
Ne i baba. Naherena na ćošak ograde, ćuti i posmatra.