Aperto nuovo - broj 8

046/AN FACE
i sa toliko kvalitetnih ljudi, drži u pripravnosti na
jedan jako dobar i pozitivan način. Preporučio bih
ga svakom muzičaru, bar na neko vreme.
Šta je na vas ostavilo najsnažniji utisak pri saradnji
sa Berlinskom filharmonijom?
Ceo proces od poručivanja do premijere je bio jako
zanimljiv. Kompoziciju Mesečeva kći (Die Tochter
des Mondes) premijerno izveo je orkestar Berliner
Symphoniker u Sali Berlinske filharmonije 2014.
godine. Za mene je to bilo prvo internacionalno
izvođenje opsežnog simfonijskog dela (za naratora,
solistu i orkestar). Naručioci kompozicije su bili
dirigent Lior Šambadal i naša poznata violončelistkinja
Maja Bogdanović, sa kojom sam se poznavao,
ali do tada nismo imali prilike da sarađujemo.
Zadatak je bio da nađem neku miroljubivu srpsku
bajku i da u trajanju od 20 minuta iskomponujem
nešto što će se uklopiti u program. Nakon
Mesečeve kći na programu je bila Šeherezada
Rimskog Korsakova, takođe sa naratorom koji bi
pre svakog stava ispričao kratku priču o muzici
koja sledi. Narator je bila austrijski sopran Eva
Lind. U nemogućnosti da nađem odgovarajući
tekst, rešio sam da ga napišem sam uz pomoć
nekoliko prijatelja. Znao sam da treba da budu
varijacije, tj. da jedna tema menja oblik kako se
ide iz jedne u drugu zemlju, samo je trebalo naći
odgovarajuću priču. Aleksandra Horvat i Vladimir
Barać pomogli su mi da za dve zajedničke večeri
i nešto malo individualnog rada zajedno napišemo
prvi draft naše bajke. Dramaturg Vanja Nikolić
mi je kasnije pomogla oko finalnih detalja. Prevod
sa srpskog na nemački je uradila majka mog prijatelja,
Bosiljka Alagić i proverio Thommas Nitel,
austrijanac.
Već na prvoj čitajućoj probi su se ljudi pozitivno
gledali nakon odsviranih delova i sa pažnjom slušali
šta se u tekstu dešava. I meni je, moram priznati,
bilo zanimljivo da slušam svojih ruku delo,
na nemačkom jeziku. Nisam do tada imao takvo
iskustvo. Možda je najjači utisak bio na generalnoj
probi, kada sam prvi put čuo prvu celinu kompozicije
u toj fenomenalnoj sali.
U februaru 2015. smo izveli srpsku verziju Mesečeve
kći na Kolarcu u Beogradu. Mićko Ljubičić
je bio narator, Maja Bogdanović violončelo, RTS
simfonijski orkestar i ja, kao dirigent. Kolarc je bio
prepun, bilo je dosta dece i osećala se pozitivna
energija u vazduhu. Moguće je da je to bio najduži
aplauz sa ovacijama koji sam doživeo.
Pored Pariza, Los Anđelesa, Berlina i Beča, u
koji biste još muzički centar voleli da otputujete
i ostvarite profesionalnu interakciju?
U svetu ima mnogo primamljivih sala o kojima rado
maštam: New York – Carnegie Hall, Amsterdam –
Concertgebouw, Sydney – Opera house. Nadam se
da ću imati prilike da u nekoj od tih hala dirigujem
svoju muziku.