Knjiga DNEVNIK ARHITEKTE U ANEGDOTAMA - II, 2021 A.Markus

„држи воду док мајстори поново дођу“. Сјећам се
да су људи „док мајстори дођу“ рупе на својим
лончићима привремено затварали провученим
кроз њих платном на чвор учвршћеним, да тако
служе за пресипање воде, млијека, а не за дуже задржавање.
Могло је у њима таквим стално шта
друго да стоји, а течност само привремено.
Власти су на почетку Ромима дјецу уписивали
у основне школе, које су брзо напуштали јер
кад се врате са наставе не би могли да нађу своје
куће – черге јер су их преносили.
Нико није рачунао да ће њихов номадски
начин живота да нестане не због превелике бриге
власти него због појефтињења емајлираног посуђа
и насталог господлука да лончићи нијесу са лептир-машном.
А потом појавило се и посуђе од нерђајућег
челика. Гатање из шоље кафе, са длана и
гледањем у звијезде преузеле су градске госпође.
Тако, Роми су били присиљени да напусте
номадски начин живота – да се преселе на периферију
града у бараке, изграђене претежно од лима
скинутог са катранских буради осталих након
асфалтирања путева, уз које више није расла трава
за напасање њихових коња.
Сами су градили бараке, без какве, као раније,
друштвене бриге, без имало кредита, јер је
новац ишао на кредитирање лоповлука богатијих.
Нови посао био им је скупљање старог
жељеза за жељезаре које су радиле на бази старог
9