Knjiga DNEVNIK ARHITEKTE U ANEGDOTAMA - II, 2021 A.Markus

заједно своје проблеме. А ми нисмо били присиљени
да живимо један дан са мајком, други са
оцем. Живели смо сваки дан заједно.
Никад нисмо имали телефоне, видео игре, компјутер,
интернет..., али имали смо праве пријатеље.
Ишли смо њиховим кућама без позива и уживали
у хлебу са џемом или шећером.
Рођаци су имали куће близу једна друге да уживају
у заједничком времену.
И да се нађу једни другима у свакој невољи.
Заиста смо на фотографијама црно-бели, али у тим
фотографијама имамо успомене разних боја.
Ми смо једна уникатна генерација, јер смо последња
генерација која је била послушна родитељима
и прва генерација која је послушна својој
деци.
Ми смо ОГРАНИЧЕНА производња!
Осетите нас и чувајте као очи у глави.
– Слободане, на ово – о двије генерације
које се не разумију, старе и нове, један млађи човјек
ми је кратко одговори: „Диносаури“, ваљда
мислећи на нас старије – заостале. А ја му узвратих:
„Наступа чипована – ваша генерација, коју ће
113