Knjiga DNEVNIK ARHITEKTE U ANEGDOTAMA - II, 2021 A.Markus

соцреализма, мислим на оне сведеније, безорнаменталне
– имају понешто заједничко, првенствено
тај иманентни класични ритам који подилази
ауторитарним режимима, ма који предзнак они
имали. Архитектура нашег булевара доста личи на
италијанске рационалисте из међуратног периода.
Хотел Даити у Тирани, Адалберта Либера, као да
им је брат близанац.
Како год, не бих рекао да импутирам било
шта лоше ни Вујадину ни Радмилу, иако то јесте
архитектура гдје се у општем сиромаштву и оскудици
још увијек тражио, опипавао неки нови израз.
Мислим да Хотел „Црна Гора“ ипак мало
јесте у двије чизме – смјештајни тракт је већ чисто
модерна естетика, ниски анекс још увијек није то,
дјелује као да је 10 година старији.
Дакле, не мислим да су наши ставови толико
различити, само је можда мој угао другачији.
Али је ова тема свакако за разговор, не за
поруке.
Свакако Вам хвала за запажања, драгоцјена
су ми. Као и сав Ваш досадашњи рад. Велики
поздрав!
П.С.
Не знам да ли сте имали прилике да читате
текстове Александра Игњатовића и Александра
Кадијевића – писали су и један и други о овом периоду.
И то врло добро. Посебно Кадијевић.
84