Knjiga DNEVNIK ARHITEKTE U ANEGDOTAMA - II, 2021 A.Markus

крви оно што је, а по циљу нешто друго. Говорио
ми је да се његов отац није сјећао ни до мајке своје
– у смислу: да није од ње дознао у којем је селу
прије доласка у град живио. А отац му је рано
умро.
Не само да он није знао него није за њих
знало ни читаво наше село које је најближе граду.
Били су, али не ту.
Упита ме да ако његов отац није знао, знам
ли ја. А ја без икога да ми помогне – ни мој отац
ни ко прије њега сјећањем на сјећање, ријеших с
њим да на основу оног што не знамо – знамо. Да
нагађамо – која би то могла бити веза нас на селу
са њима у граду.
Без ваљаног доказа, рекох да можда надимак
његовог дједа нешто значи, јер тај назив носи
ливада једног рођака.
Тај разговор заборавих, али не и он, који
недуго запита: „Могу ли ја узети који динар за ту
ливаду? “
Видјело се да би могао да узме ако би имао
ко да му да. И то не само за ливаду, за коју се не
зна чије име носи, али се зна чија је и од кога наслијеђена.
Можда би могао не да узме него да преда
какву информацију рецимо од уназад 220 година
до кад досежу сјећања до Битке на Крусима – да
му је ту ко живио, па да је некоме ту продао земљу
– да сада виде да ли је свима трговина срећу
183