Knjiga DNEVNIK ARHITEKTE U ANEGDOTAMA - II, 2021 A.Markus

ком испратио до гроба. Сједио си на малом зиду
који дијели двије капеле, леђима окренут оној
другој за коју вјероватно нијеси знао ко тамо лежи.
А тамо је лежао твој некадашњи колега – проректор
професор знаш који у твоје вријеме. Познат
ми је случај да су се на крају свијета – у Москви
срела два слијепа Србина, оба ослијепљена
на Солунском фронту, и препознала, на начин што
су се сударили и за то један другом приговорили
на српском зашто онај други не гледа куда иде. Ви
сте били тако близу, а далеко.
Све најљепше,
Андрија Маркуш
Одговор:
Драги Андрија,
Хвала Ти за овај мејл. Заиста нисам имао информацију
за професора. Посебно ме је дирнуо начин
на који си га с пуно Теби својствене људскости и
пажње написао.
С поштовањем,
Владан
73