Knjiga DNEVNIK ARHITEKTE U ANEGDOTAMA - II, 2021 A.Markus

Момци су доказивали своју зрелост говорећи
да су били у крађи Петкових шипкова, који
их је често хватао и без посљедица пуштао. Али
требало је „стићи и утећи“, као локална спортска
дисциплина.
Причало се да је Петко говорио ухваћеним:
„Трпи Шућо, свеца ти твога, ти си пао са
шипка мога.“
Договоре се Блажо, Вуко и Војо да иду у
крађу Петкових шипкова и иглица.
Најмлађег Воја подигну на грану иглице, а
они одоздо беру, све док се Петко појавио. Њих
двојица побјегну, а Војо остане на грани, јер га
није имао ко спустити. Тада ће Војо да рече Петку:
„Спусти ме ђеде, да и ја бјежим.“
– Андрија, и ја сам ишао у крађу Петкових
шипкова, иако је то тада од центра Подгорице било
далеко на селу. Било је популарно. Нијесам из сиромашне
породице да бих имао потребу да тако дођем
до шипкова. Али нијесам се одвајао од другова
да ми не замјере – да немам храбрости. Нијесам ни
крао. Нијесам ни улазио у простор гдје су шипкови,
него сам их удаљено чекао да се врате.
Једном је настао проблем кад их је Петко
открио и почео да трчи за њима, кад сам и ја морао
да бјежим као да сам крао. Бјежао сам заостајући
за њима, али умакао сам.
2018.
80