Knjiga DNEVNIK ARHITEKTE U ANEGDOTAMA - II, 2021 A.Markus

– Радмила, ово што си ми послала није писао
сељак него професионалац сатиричар који
свој рад пласира преко чобана.
Да је он овог нивоа, био би премијер, те
мјесто оваца министре имао под контролом... Ја
му се извињавам упоређујући га са премијером,
који му није до кољена.
– Нормално je, Андрија, да није писао сељак,
али вјероватно је нешто слично рекао.
Чобани су били и владика Николај Велимировић,
Тесла, Пупин...
– И ја сам био чобан. Шест крава смо држали,
што ће свако рећи да ми се то види. Те ја
знам колико ми чобани знамо.
Сви људи који потичу са села, као и Тесла,
од „малих ногу“ били су чобани. А и на Цетињу
и у Подгорици прије Другог свјетског рата сви који
нијесу били државни службеници, занатлије
или попови (мало њих) , држали су стоку усред
града, јер нијесу имали од чега другог да живе.
Једно је развој током одрастања, а овај је
растао и пошто је одрастао.
Сигурно да он то није казао са толико и
тако склопљеним обртима... Као човјек из народа
прочуо би се као Марко Миљанов. Ако он овако
говори – изузетно, сигурно му овце не блеје него
пјевају.
137