Knjiga DNEVNIK ARHITEKTE U ANEGDOTAMA - II, 2021 A.Markus

штено, али сам се плашио парова – не да ће се појавити,
него да ћу их умислити да не заспим.
Најбоље је, ријеших, да пет сати раније
одем на аеродром, па ако ме у фотељи погнуте
главе превари сан – добро је. Одем на аеродром,
прође тих пет сати и коначно сретан кренем ка
пулту за улазак у авион, гдје ме не пуштају да
прођем.
Запитах: „Случајем да ли је коме било ургентније
да путује мјесто мене?“, „Не“– одговори
овај – „него ваш је авион полетио прије сат времена.“
Погледах на авионској карти вријеме полијетања,
кад утврдих да сам то гледао на карти којом
сам из Подгорице дошао до Београда, а нијесам
је бацио, те се вратих за Београд да тражим
хотел за преноћиште за сјутрашњи лет.
1971.
20