Knjiga DNEVNIK ARHITEKTE U ANEGDOTAMA - II, 2021 A.Markus

кад се вратио – све док Србима нијесу кренула кола
низбрдо, кад jе почео да се казује великим Црногорцем,
којему Срби сметају, као да то није исти народ.
Како је у себи видио два своја ја, тако је и
у једном народу видио два – да би интересно трчао
од једног до другог, од чега је политички, а уз то и
материјално, и не само он, профитирао.
Обезбјеђујући завидан материјални статус,
он је по неком послу паркирао веома скупоцјена
кола испред високе државне институције на паркингу
који обезбјеђује полиција. Том приликом, од најближег
полицајца затражио је додатну сигурност за
кола: „Добро ми их чувај!“, „Шта кажете?“, запита
полицајац, као да није чуо. „Добро ми их чувај!“,
рече и оде у поменуту институцију. Далеко иза њега
били су давно потрошени – Чајо, Срби а сада и Црногорци,
о студентима и да не говоримо. А, требало
је и мало више потрошити чувара паркираног возила.
Полицајац није могао да сачува ни себе, а
камоли кола. У чуду се нашао размишљајући о овом
некадашњем студентском предводнику, чији је „развојни
пут“ познавао, кад себи рече: „Од своје мале
плате једва прехрањујем фамилију, а он, види се, од
чијег новца купује кола, и још да му их добро припазим,
више но чиним.“ Сопствене руке, које се дохватише
револвера, нијесу га слушале. Дршком револвера
разбио му је сва стакла на ауту, а рафалом
до посљедњег метка изрешетао ауто. Имао је утисак
157