Attention! Your ePaper is waiting for publication!
By publishing your document, the content will be optimally indexed by Google via AI and sorted into the right category for over 500 million ePaper readers on YUMPU.
This will ensure high visibility and many readers!
МАСКИРАНИ УШЛИ У БАНКУДесетак корона-маскираних, међу њима и ја,један за другим у реду спремали смо се да уђемо уERSTE банку данас. Портир нас је плански пропуштао– чекајући док ко изађе, па ми један по једануђемо, јер унутра су само два шалтера.Одужи се чекање на улазу. Размишљам – дасмо случајем неки пљачкаши, са оволиким чекањембрзо би дошла полиција, те би мало временапреостало да само портира опљачкамо, и бјежимо.Соња и Марија, службенице на шалтерима,са великим неповјерењем гледају нас, не да имшта не бисмо узели, него шта додијелили – којикоронавирус испод маске.И коронавируси су на прописана два метракао и ми који их носимо, ако их носимо.Капуљачу сам навукао до наочара, а исподмаску, покривајући нос, уста и браду. Наочаре субиле замагљене због издисања испод маске премањима. Сви смо се плашили издисања, нарочито јатоме најближи са 79 година.Мајка ме не би таквог препознала, а како биСоња код које најчешће долазим? Још теже Маријакод које никад нијесам био, а сада је посталаслободна, те сам по реду припао њеном шалтеру.103
А. Маркуш. Иза је ред на два метра одстојањаЗнам да службенице (не само овдје) ув ијекдискретно упоређују лик човјека са оним на његовојличној карти. А сада разлогом више – да јеможда ушао човјек не само вирусом у грлу него иу мозгу да подигне новац под туђим именом. Аликако да Марија упореди мене и моју личну карту,кад ми ни уво (које је испод капуљ аче) не можевидјети? Чак ни Соња – на сусједном шалтеру –не би ме препозна ни по ципелама, кад сам дошао104
Change language