Knjiga DNEVNIK ARHITEKTE U ANEGDOTAMA - II, 2021 A.Markus

враћао. Били су толико обезбијеђени да никад не
морају ни да заврше школовање, само власт да не
угрозе. Мајка студирања – „репетиција“ замијењена
је другом мајком, да су студентски домови почели
да личе (од оних који су давно напустили студије,
а ту ухљебљени) на старачке домове солидарности.
У таквој ситуацији, осјећајући моћ, Сито –
студентски предводник ми рече: „Велика је разлика
између плата професора и кредита што примају студенти,
мора се извршити изједначавање.“ Пуцао је у
неправду по његовој процјени! Испричао сам му
случај народног хероја и професора овог универзитета
Чајa Шћепановићa, за које је неко говорио да се
радило о народном хероју Саву Бурићу. Кад је тај
народни херој одмах по завршетку рата примио прву
плату, он је, под утиском пропагиране једнакости,
којa му тим чином није тако изгледалa (да неко прими
плату, а неко не), рекао: „Збогом комунизму.“ Ти
ћеш, Бели ( Сито плаве косе), рекох, овом студенту,
кад завршиш студије, заборавити много крупнију
неправду, и то послије првих кадровских постављења
– кад замиришу печена јагњад о државном трошку.
Нећеш се сјетити ни студената, ни Чаја.
Завршио је студије и запослио се, а потом
брзо стигао до јагњади, на којима се није зауставио.
Јагњешце студентско. Ни столицу није био загријао
на послу, а постављен је за директора великог предузећа
у Београду, гдје се током братоубилачког рата
продавао као велики Србин, да би са тим наставио и
156