Knjiga DNEVNIK ARHITEKTE U ANEGDOTAMA - II, 2021 A.Markus

образовања и погледа на свијет. Рођен сам 1980. а
кренуо у школу 1987... Занимљива је прича мога
зета који је рођен 1970, а кренуо у ту исту школу
1976. Учио четири године, а потом се преселио у
Подгорицу 1980. и наставио образовање исто у
твојој Основној школи „Сутјеска“.
– Алекса, интересантан је случај твојег зета,
који је, кажеш, основну школу почео у Никшићу у
мојој школи „Лука Симоновић“, па се, прије него је
тамо завршио, преселио у Подгорицу и наставио у
такође мојој школи „Сутјеска“. А за случај да се,
прије завршетка основне у Подгорици, још једном
преселио и то у Бар, тамо би наставио у трећој мојој
школи по истом пројекту – у Основној школи „Блажо
Јоков Орландић“. Потом да је, послије завршетка
основне, уписао Средњу техничку „Инж. Марко Радевић“
у Подгорици, видио би у тој школи Пројектантски
биро гдје сам пројектовао ту школу ( и ту
држао наставу). На крају, да је послије средње школе
уписао у Подгорици Архитектонски факултет,
као ти (ти си у Београду), он не би студирао у мојој
згради, али би ту изучавао архитектуру на простору
Црне Гоге по мојим књигама, које су основна литература
за то (до данас написао 20 )... Или се учи у
мојем објекту или по мојим књигама. Све би то била
(како је и сада) интересантна сентиш-прича, драга
сваком пројектанту. Лијепа прича за сада подсјећање
старца од 80 година Андрије Маркуша.
– Да ли је, Андрија, Основна школа „Блажо
Јоков Орландић“ у Бару, окренута као слика у
огледалу у односу на друге?
119