Knjiga DNEVNIK ARHITEKTE U ANEGDOTAMA - II, 2021 A.Markus

Бећо Дошљак горко је почео да осјећа од
своје прве књиге „Ласта без пасоша“ објављене
1985. године у 4.000 примјерака, чиме је изазвао
завист колеге – дугогодишњег предсједника Удружења
писаца за дјецу Црне Горе.
Кад је Бећо 1987. био ријешио да штампа
друго издање те књиге, тада је њему ненаклоњени
колега – предсједник Удружења писаца за дјецу
надгледао рад комисије по питању ослобађања
књиге од пореза на промет – те је одбијена. Све то
иако је књига изузетно прихваћена, те је у другом
издању са рецензијом Веселина Ракчевића штампана
у још 2.500 примјерака, прихваћена од Друштва
„Његош“ из Сиднеја. Бећо, као рану неизлијечену
чува допис од 12.12.1987. о одбијању те
књиге, у потпису Миодрага Лекића, данас политичара.
Бећо о Миодрагу, по својој процјени, говори
све најљепше, закључком да му је то подметнуто.
Чуђењу нема краја и у томе што се дописом
од 12.12.1987, којим се одбија његов захтјев,
доказује да та комисија није ни читала рукопис,
чак ни наслов књиге, сем овлаш. Стварни наслов
„Ласта без пасоша“, а у њиховом допису гласи
„Ласта без возног реда“. Као да се знало да ће „ласта“
да буде Бећо, који ће без возног реда 44 године
узалуд да посјећује биро за запошљавање, а
Миодраг да напредује, што заслужује, до предсједничког
кандидата, предсједника партије коа-
194