Knjiga DNEVNIK ARHITEKTE U ANEGDOTAMA - II, 2021 A.Markus

них. А и да је конкурисао и да није имао конкуренцију
међу књижевницима, не би добио ту награду.
Жири квалификован за књижевност, али без којег
члана за сликарство, фаворизовао је сликарство, гдје
је додијелио награду. А Бећо није имао слику да
пошаље да као сликар конкурише.
Постојала је нада да ће Бећо Дошљак добити
што је његово, кад други добијају што није њихово.
У једном случају примљен је у Црногорску академију
наука и умјетности човјек – кажу пјесник, којег
као пјесника није знало 90% црногорских пјесника, а
јесте као министра. Бећо није могао да је познат по
једноме, а да конкурише по другоме.
Бећо је деценијама био добро прихваћен
као писац за дјецу, те му данас име зна и велико и
мало. Обилазио је школе, говорећи своју поезију, те
је постао дио сјећања за све. Али тиме развила се
сујета код неких му колега као код предсједника
Удружења писаца за дјецу да до данас Бећо није
примљен у то удружење, а јесте у значајније –
Удружење књижевника Црне Горе. Нијесу га уврстили
ни у књигу 105 писаца за дјецу Црне Горе. А у
Србији је уврштен у антологију компоноване дјечје
поезије са пет његових пјесама.
Наведени предсједник Удружења писаца за
дјецу Црне Горе, једном је на улици срео школског
друга са унуком. Тај друг је рекао унуку: „Ово је мој
некадашњи школски друг, а сада највећи у Црној
Гори писац пјесама за дјецу.“ Тада га унук прекиде:
„Знам ко је. То је Бећо Дошљак“.
190