Knjiga DNEVNIK ARHITEKTE U ANEGDOTAMA - II, 2021 A.Markus

мувања, гдје је било и мува, али не у категорији
бува.
Бувљаци су били отворени – непокривени
да је свака бува могла да оде гдје жели, само не
преко државне границе, која је била блокирана, да
мува не може проћи.
Данас, бувљаци су изгубили тај карактер,
јер су комплет затворени и покривени. Бувљак у
Бару затворен је, просто дихтован да нема сунчевог
зрака ни ваздуха, још на великим врућинама,
како би све буве угинуле, гдје су људи колатерална
штета.
Са страна, гдје би требало да је зид и горе
– кров, само је лим од пола милиметра дебљине...
у свему, у детаљ, како се граде коњушнице без
коња. Јер коњи не би издржали без уобичајене
вентилације, која се овдје може извести при крову
уз сљеме.
Ту више нема бува, а све мање је и продавача,
јер умиру у просјеку по два трговца годишње
на укупно 124 штанда – у огромном хангару
од 120/14 метара. Умиру од ровитања као јаје на
љетњем жаропеку, додатно од испарења синтетике
коју продају, које је као синтетичка дрога.
Ови мирни и честити људу продају и робу
налик на „жуте прслуке“ које неће да обуку за
протест да траже да им се лимени хангар издигне
на ниво коњушнице без коња.
Ко остане жив од овога, неће остати од
76