Knjiga DNEVNIK ARHITEKTE U ANEGDOTAMA - II, 2021 A.Markus

Ја сам претходно имао невиђену сметњу
(рачунам од истих), сметњу да напишем писмо
колегиници из генерације А/60 Зорици Јовичић
Петровић, и то сметњу која се никад не појављује
на првој интернет-страни. Она је од мене добијала,
мјесто слова само знакове питања. То, можда, није
случајно ни за Зорицу, кћерку мојег идола професора
Јовичића, маштара у нацртној геометрији. Ја
сам ријеч ПЕНТАГОН први пут употријебио 1972
(које су можда сада НАТО-оператери нашли) у
својем раду ПЕНТАГОНАЛНИ ДОДЕКАЕДАР У
ЦЕНТРАЛНОЈ ПРОЈЕКЦИЈИ, за које ми је Анагности
(на постдипломским) рекао да ће то објавити
у својем уџбенику, а љубоморни Ненад Грујић казао
да то није ништа посебно (видјети мој сајт под
„Нацртана геометрија“).
Запад изучава Теслине изуме у војне сврхе,
те можда и Војканове у дрвету, као професора
Архитектонског факултета – за надзвучни авион у
дрвету, а не металу, да је невидљив – да не одбија
електромагнетне таласе.
Зоран је, као уредник „Архитектуре“ посебно
интересантан, јер оживљава нешто што је
Запад давно сахранио – успомену на Југославију,
враћајући надметање за нову Борбину награду у
архитектури
Поздрав,
Андрија
56