Knjiga DNEVNIK ARHITEKTE U ANEGDOTAMA - II, 2021 A.Markus

ШКОЛСКИ ДРУГОВИ
Послије Другог свјетског рата, комунистичке
власти су, позивом на пуну равноправност,
предузимале мјере да се Ромима, за бољи живот,
измијени традиционални номадски начин живота,
да не путују из мјеста у мјесто сваких (мање или
више) мјесец дана.
Роми су становали искључиво у чергама,
које су брзо и лако монтирали гдје дођу и тамо
том становништву вршили занатске услуге, претежно
калајисање лонаца и тигања који су били од
незаштићеног лима, те су брзо страдали од корозије.
На дну су се појављивали отвори који су се
затварали калајисањем, јер су већи трошкови куповина
нових. Касније кад су настали емајлирани
лонци, није било корозије, али кад би неко омашком
ударио лончићем о шта тврдо, отпао би
емајл на том мјесту, након чега се кородирањем
стварао отвор.
Поправљали су и кишобране, које је опет
било скупље куповати него поправити. Понеко ни
кишобран није имао, те га је посуђивао од комшије,
као што су посуђиване само крагне од кошуље
(крагне – за утисак да имају кошуљу). И ја сам
живио на селу, те се сјећам како је мој отац Велиша
тек купљеном кишобрану на његовом штапу –
држачу горе мало примјетно скратио врх, што је
7