glasnik - Istorijski arhiv Valjevo

Kula Nenadovi}a i {anac na Kli~evcu iz ugla istorijske arheologije
30 sm, otkriveno streqa~ko mesto iz prvog svetskog rata. Dominira
municija proizvedena 1907. i 1908. u sloju je sporadi~no otkrivena
manevarska municija iz perioda 1946-1950.
Rekonstrukcija procesa gradwe ru{ewa
Pre podizawa kule prostor platoa je bio prili~no ravan, ograni-
~en sa tri strane strmim padinama. Na ovom prostoru postojao je humusni
sloj rastresite tamnobraon zemqe debqine 20 do 30 sm (Sl. 5).
Ovaj sloj sadr`i sporadi~ne nalaze grn~arije iz poznog sredweg veka.
Ovakvi slojevi formiraju se na mestima na kojima postoji intenzivna
aktivnost qudskih zajednica, a prostor se aktivno koristi za naseqavawe,
sahrawivawe ili kultivaciju zemqi{ta. Zemqi{ta ovakve
strukture i boje nastaju raspadawem organskih materija koje odbacuju
qudi i doma}e ‘ivotiwe. Sloj je formiran samo na zaravwenom delu
platoa. Ispod wega prostire se sloj svetlobraon‘ute zemqe uglavnom
kvartarnog porekla (vreme ledenih doba) Na samom vrhu ovog sloja registrovani
su sporadi~ni nalazi iz bronzanog doba i verovatno rimskog
carstva.
Pa`qivim radom na novim istra`ivawima registrovan je je jo{
jedan sloj koji je bitan za hronologiju doga|aja oko kule. Na samom vrhu
humusnog sloja registrovan je sloj debqine 2 do 3 sm sa~iwen od kamene
drobine i opiqaka kre~waka, pe{~ara i sige koji su morfolo-
{ki identi~ni kamenu koji je uzidan u kulu. Ovaj sloj potpuno pokriva
humus po~ev{i od oko 6 m od zidova kule pa daqe ka periferiji. Odnosno
prostire se ispod celog dana{weg bedema. [to su komadi bli-
`e kuli oni su sve krupniji.
Sloj je formiran finalnim klesarskim radovima na oblikovawu
kamena koji je ugra|en u kulu. [to zna~i da bedem {anca nije podignut
pre zavr{etka zidarskih radova, 1813. godine. [to se mo`e zakqu~iti
i iz izgleda osnove samog {anca koji prati zidove kulu sa
tri strane.
Da bi se podigao bedem, potrebno je iskopati zemqu iz wegove neposredne
blizine. Kopawem zemqe formira se rov, a zemqa se se istovremeno
ubaci bedem (Sl. 5). Tako da se o istom tro{ku dobiju dva elementa
fortifikacije. Pre kopawa premeri se i ozna~i prostor budu}eg bedema,
a zatim se najpre postave nose}i stubovi za konstrukciju bedema koji
se pobodu u zemqu na pribli`no istom odstojawu. Stubovi mogu biti
od obra|enog ili neobra|enog drveta, a mogu biti pobodeni direktno u
zemqu ili ranije iskopani temeqni rov. Stubovi dodatno mogu biti
oja~ani kosnicima. Prilikom istra`ivawa otkriveni su otisci drve-
13