glasnik - Istorijski arhiv Valjevo

Dejan V. Popovi}
{i naseliv{i wihova predgra|a. Ovi qudi, ~esto bez stalnog posla i
zanimawa, a pokatkad bez mesta prebivali{ta ~inili su neku vrstu
varo{kog lumperproleterijata. U izvori{noj gra|i sa prelaza vekova
nailazimo na mnogo slu~ajeva sumwivih lica, koja su okarakterisani
kao lopovi, sitni kriminalci, va{arske secikese. Po spisima,
to su mla|a lica, bez stalnog posla, a „`ivu iskqu~ivo od kocke i kra-
|e”. 19 Jedno od tada{wih novonastalih vaqevskih naseqa, upravo je po
wima ponelo ime Zloku}ani. Pojedini od ovih qudi u~estvovali su u
vojnim ve`bama. Komanda Drinske divizije u vi{e navrata se ‘alila
Sudu op{tine nagla{avaju}i da pojedini obveznici pozivci dolaze u
kasarnu bez odgovaraju}e spreme, a pod izgovorom da nisu znali {ta
im je sve tamo potrebno naru{avaju vojnu disciplinu. Mnogi od prispelih
obveznika zapali su u stawe nemilosti kod vojnih vlasti i bili
izlo`eni surovim metodama dovo|ewa u red, iako su mnogi tvrdili
da ih niko nije upoznao sa novim propisima o vojnoj spremi. Komanda
nije trpela nikakve izgovore, a broj ka`wenih obveznika se pove}avao;
oni koji su u takvim uslovima dospeli do okru`ne bolnice morali
su sami da plate le~ewe u iznosu od 2 dinara dnevnih tro{kova.
Upravnik vaqevske okru`ne bolnice dr Cvijeti} molio je Na~elstvo
okruga da ovo naredi Sudu da bolesnici plate bolni~ko le~ewe, a ako
nisu u mogu}nosti, onda podnesu uverewe o sirotnom stawu. Komanda
je izve{tavala i Sud i vaqevsku okru`nu bolnicu da oni obveznici
koji prekora~e rok, a ne plate dospele obaveze ima da se privedu i ako
i tada ne plate, da se egzekutivnim putem naplati sve ono {to nije napla}eno
u vojne i bolni~ke svrhe u ime Narodnog sanitetskog fonda.
Iz ovakvog socijalnog okru`ewa po~etkom XX veka regrutovani su
pripadnici komitske organizacije u vaqevskom kraju. Pouzdano se zna
da su komite bile vojni~ki ume{ne li~nosti i da je postojala izvesna veza
izme|u vojske i komita. Me|utim, komite su ~esto bile qudi bez ikakvog
zanimawa, vrlo ~esto sa margina tada{weg dru{tva, pokatkad u sukobu
sa organima reda. Da bi se re{io problem ovih qudi, ali i qudi
koji su bili sa druge strane zakona {to je svakako, sve uzev bio dru{tveni
problem, op{tinske vlasti su zapo{qavale ova lica u dr`avnoj
slu`bi i tako za du`e vreme re{avali wihove egzistencijalne i druge
probleme. Poznat je slu~aj Milo{a Ki}i}a, vaqevskog nadni~ara koji je
devedesetih godina XIX veka slu`bovao u {tabu 3. baterije Petog pe{adijskog
puka kao stare{ina komore. Prgavog temperamenta, vojsku je napustio
oko 1902 ili 1903. godine i zaposlen je u dr`avnoj slu`bi. Wegov
srodnik, koji je tako|e, pro{ao vojnu obuku bio je Mijailo Ki}i},
19 Isto, isto, kut. br. 98, pr. br. I, A2, FII-71/1904.
60