glasnik - Istorijski arhiv Valjevo

Prilike u Drinskoj diviziji 1883–1899.
Ovakva obavezna vojna sprema, koju je obveznik morao da poseduje i
koja nije bila jeftina, sasvim izvesno da je predstavqala te{ko}u siroma{nijim
delovima naroda, pogotovu {to se ista ve}im delom nabavqala
o svom tro{ku. Vojni i dr`avni nameti su rasli, a pojavquje
se jo{ jedan dr`avni problem – kriminal i hajdu~ija. Veliki je broj
savremenih dokumenata koji govore o ovom problemu dr`ave i dru-
{tva. Dr`avni aparat postaje sve skupqi. Uz to treba napomenuti da
poreska politika tada{we dr`ave nije bila ure|ena, {to je za posledicu
imalo i osiroma{ewe velikih slojeva naroda. I pored ovih pote{ko}a,
srpska vojska polako se modernizuje i ulazi u red savremenih
armija toga doba. Relativno kratak, a uspe{an je bio put razvoja vojske
– od opstanka po~etkom sedme decenije 19. veka do respektabilne
vojne sile na Balkanu krajem tog istog veka. Vrlo je interesantan bio
i razvoj vojnog kadra – na po~etku ovog perioda on je bio poluobrazovan,
malobrojan, da bi u budu}em periodu vojska razvila svoje {kole,
oficiri odlaze u inostranstvo na {kolovawe i to dovodi do poboq-
{awa i usavr{avawa vojske, a vojne tekovine zapada polako dospevaju
u srpsku vojsku, kao i sistem obuke. Na takav na~in je ja~ala i vojna
sprema naroda uop{te. Ali, treba napomenuti da ni vojni kadar nije
‘iveo potaman; plate su bile male i nedovoqne. Oficir je bio
oli~ewe dr`ave; on je elegantan, gospodin na ulici a u ku}i trudi se
da pre`ivi i ~esto je zadu`en. Zabele`eno je u arhivskoj gra|i, da su
pored podoficira, i mnogi visoki oficiri sa slu`bom u Vaqevu bili
du`ni mnogim varo{kim poveriocima. Podaci do kojih smo do{li
u neposrednoj arhivskoj gra|i govore o ~estoj prezadu`enosti podoficira
i oficira Drinske divizije. S druge strane, vojna komanda imala
je dobru saradwu sa varo{kim zanatlijama, najvi{e kova~ima, sara~ima,
ko`arima od kojih su nabavqani artikli potrebni vojsci. 23
VOJNI LEKARI U VAQEVU KRAJEM 19. VEKA
Vaqevo pri kraju 19. veka nije imalo veliki broj {kolovanih lekara,
zaposlenih u vojnoj i dr`avnoj slu`bi. Razloge za{to je to tako
treba tra`iti u nedostatku visokih {kola u Srbiji, koje su mogle da
{koluju lekarski kadar. Najve}im delom oni su se {kolovani na zapadu
– u Be~u, Gracu, Pragu, Nema~koj. U vreme srpsko-bugarskog rata u
Srbiji je ordiniralo samo 104 lekara, 49 apotekara i 31 lekarski pomo}nik.
24 Svakako da je broj lekara u tada{woj Srbiji bio porazan i u
23 Isto, isto, kut. br. 76, pr. br. I, A2, FII-1/1900.
24 \or|evi} V. 1886: 276-289
63