glasnik - Istorijski arhiv Valjevo

Prilike u Drinskoj diviziji 1883–1899.
Umesto uvoda
Formirawe vojnih jedinica u Kne`evini Srbiji i{lo je postepeno
i krajwe obazrivo zbog vrhovnog sizerenstva Turske nad ovim prostorima.
Staja}u vojsku obrazovao je 1825. godine knez Milo{ Obrenovi}.
Ona je brojala oko 1.000 vojnika. U vreme vladavine kneza Aleksandra
Kara|or|evi}a, ustavobraniteqska vlada je, 1845, u ciqu uve-
}awa vojnih snaga izdala Novo ustroenije garnizonog voinstva. Po
ovom ustrojstvu vojska je imala tri odeqewa: pe{adiju, kowicu i
topxije, a sastojala se od 2.500 vojnika. Pe{adija je imala najve}i broj
qudi i bila je podeqena u dva bataqona. Krimski rat (1853-1856) je
Kne`evinu Srbiju postavio pred velike politi~ke i vojne izazove, a
pretila je realna opasnost da Austrija pre|e granice Srbije. Po naredbi
ustavobraniteqske vlade, a u ciqu odbrane zemqe od mogu}eg
rata sa mo}nom Carevinom, u zemqi su odr`ane ve`be narodne vojske.
Dolaze}i po drugi put na vlast, knez Milo{ je 1859. uveo Glavnu vojenu
upravu, i pove}ao je vojne snage za jo{ 1.000 qudi. Ali, sve uzev, to je
bila mala vojska koja nije mogla da zadovoqi kneza Mihaila Obrenovi}a
i wegove planove o kona~nom oslobo|ewu Srbije od Turaka. Stoga
je 1861, Zakonom o vojsci knez Mihailo uveo narodnu vojsku. Zakon
je predvi|ao op{tu vojnu obavezu svih gra|ana od 20 do 50 godina starosti.
Pripadnici narodne vojske nisu ve`bali u kasarnama ({to
Porta nikako nije mogla da dozvoli), nego u svojim mestima prebivali{ta.
Vojni napori kneza Mihaila predstavqali su ogroman i smeo
korak, jer su se turske postave jo{ nalazile u ve}im srpskim gradovima
i varo{ima. Narodna vojska je zbog takvih politi~kih konotacija
ustanovqena, tek 1863, kada je od dr`ave dobila vojnu opremu. Vojni i
diplomatski napori kneza Mihaila dali su rezultata 1867. godine,
kada je knez primio od sultana ferman o predaji srpskih gradova. Poznato
je koliko je vojska imala uticaja u zemqi posle atentata na kneza
Mihaila 1868. godine. Novi knez Milan Obrenovi}, u to vreme inspirisan
vojnim duhom, zapo~eo je reforme u vojsci, koje nisu ni blizu
privedene kraju zbog hercegova~kog ustanka 1875. godine i srpsko-turskog
rata slede}e, 1876. U pozadini ovakvih doga|aja, krajem 1875, knez
je pozvao neke jedinice narodne vojske na ve`bu. 1
Vaqevo kao sedi{te Drinske divizijske oblasti
Gra|ani varo{i Vaqeva poku{avali su u vi{e navrata tokom XIX
veka da od nadle`nih vlasti izdejstvuju dobijawe vojnog garnizona.
Po shvatawu Vaqevaca, pored postojawa crkve, {kole, organa dr`av-
1 Samarxi} D. 1983: 58-71, 83-93
51