glasnik - Istorijski arhiv Valjevo
glasnik - Istorijski arhiv Valjevo
glasnik - Istorijski arhiv Valjevo
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Dejan V. Popovi}<br />
mirnodopsko, a kamoli u ratnim vremenima. Zbog malog broja vojnih<br />
lekara u toku 1885. godine oko 45 civilnih lekara proizvedeno je u ~inove<br />
rezervnih sanitetskih oficira i upu}eni su na front. 25 Kroz<br />
Drinsku diviziju je u toku ovog rata vi{e lekara pro{lo i ordiniralo:<br />
rezervni sanitetski kapetan I klase dr M. Spiridonovi}, kapetan<br />
II klase dr Atanasije Kujas, rezervni sanitetski kapetan II klase dr.<br />
Stevan Siber, rezervni sanitetski kapetan II klase dr Janko Senkijevi},<br />
sreski lekari Igwat Feliks, dr Laza Ilij}, dr Frawo Kop{e,<br />
dr. Fridman. Neki od ovih lekara bili su samo na kratko postavqeni<br />
od vrhovne komande, pa su ih mewali drugi lekari. Apotekari Drinske<br />
divizije bili su Klaudije Prikelmajer iz Vaqeva i Frawo Racinger<br />
iz [apca. 26 U vreme srpsko-bugarskog primirja u vaqevskoj bolnici<br />
na 40 rawenika i bolesnika ordinirao je jedan lekar i jedan lekarski<br />
pomo}nik. Po zavr{etku rata svi aktivni sanitetski, rezervni<br />
sanitetski oficiri i gra|anski lekari ostajali su u slu`bi pri vojnim<br />
bolnicama sve dok je bilo rawenih i bolesnih vojnika. Po zatvarawu<br />
vojnih bolnica rezervni sanitetski oficiri i gra|anski lekari<br />
razre{avali su se od vojnih du`nosti. Upravnik privremene vaqevske<br />
bolnice 1886. godine bio je dr. major Alojz Kumer. 27 Jedan od prvih lekara<br />
razme{tenih u Drinskoj diviziji bio dr Jovan \oki}, referent<br />
koji je slu`bovao u Vaqevu od 1883. do 1884. U Vaqevu su ostavili traga<br />
i potowi vojni lekari, kao {to su bili major dr Osvald Hajnc, major dr<br />
Jevfta Risti}, dr Evgenije Branova~ki i drugi. 28<br />
Vojni konkursi na kojima su primani lekari bili su veoma rigorozni<br />
i kandidati su morali u pisanoj formi da vojnim komandama prilo`e<br />
svoje biografije. Zbog oskudice srpskih lekara, de{avalo se da<br />
su na konkurse prijavqivali lekari stranci. Ovi lekari, ~esto vo|eni<br />
idejom panslavizma dolazili su iz susedne Austrougarske carevine,<br />
‘enili se u Srbiji, prihvatali pravoslavnu veru i postajali srpski<br />
gra|ani. Veliki je bio broj ~e{kih lekara, in`ewera, ali i oficira,<br />
vojnih muzi~ara koji su dolazili u Srbiju i ~esto mewali svoja<br />
imena za srpska. Sedamdesetih i osamdesetih godina 19. veka u Vaqevu<br />
bio je ~uven vojni lekar dr Sigel. On se, sli~no apotekaru Klaudiju<br />
Prikelmajeru iz Slavonije naselio u vaqevsku ~ar{iju. Obojica<br />
Nemci, bili su ceweni kao dobri stru~waci, ali i qudi koji su donosili<br />
prvi u na{e mesto tekovine i kulturu Zapada. Zanimqivo je bilo<br />
25 Isto, n. d., 1886: 56<br />
26 Isto, n. d., 1886: 11-27<br />
27 \or|evi} V. 1886: 560<br />
28 Bjelajac M. 1994: 327-328<br />
64
Change language