glasnik - Istorijski arhiv Valjevo
glasnik - Istorijski arhiv Valjevo
glasnik - Istorijski arhiv Valjevo
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Dejan V. Popovi}<br />
ne uprave, zna~ajno mesto u Srbiji se nije moglo ni zamisliti bez staja}e<br />
vojske. Pored ose}aja sigurnosti, vojska je oduvek donosila sa sobom<br />
razvoj trgovine i zanatstva, ja~ala preduzima{tvo i nosila sa sobom<br />
bogatiji dru{tveni kulturni ‘ivot u varo{i. Oficir je bio duboko<br />
po{tovana i cewena li~nost u dru{tvu koje je posebno negovalo<br />
vojni~ke vrline. Jo{ se od srpsko-turskog rata 1876. godine osetila<br />
potreba za stvarawem stalnih vojnih odreda {to svakako, u to vreme,<br />
nije bilo mogu}e. Kne`evina Srbija bila jo{ zavisna od Turske, zaostala<br />
i siroma{na, bez prava i mogu}nosti da poseduje staja}u vojsku<br />
sa svim svojim rodovima koji su se podrazumevali u jednoj nezavisnoj<br />
dr`avi. Srpska vojska je jo{ imala narodni karakter.<br />
U bici kod Velikog izvora oktobra 1876. godine, te{ko je stradala<br />
vaqevska vojska i wene vo|e poru~nik Vlada Danilovi} i zastavnik<br />
Miladin Qubi~i}, stare{ine Vaqevskog bataqona vaqevske brigade<br />
I klase narodne vojske. U savremenim spisima, nastalim nakon bitke<br />
isti~e se sumorna atmosfera bola i smrti u vaqevskoj ~ar{iji. Veoma<br />
je interesantan i sam pojam srpska vojska. Iako je Srbija imala vojno<br />
ministarstvo, istori~ar Vladimir ]orovi} iznosi podatak da je<br />
srpska vojska u stvari vi{e bila milicija, uz to nedisciplinovana,<br />
za rat nespremna, neobu~ena i bez potrebne spreme, bez ujedna~ene vojne<br />
komande i raspar~ana po boji{tima. Komanda je bila bez dovoqnog<br />
broja srpskih oficira. U prilog ovoj tvrdwi stoji ~iwenica da je<br />
wen komandant bio ruski general ^erwajev. 2<br />
U Istoriji srpskog vojnog saniteta potpukovnik dr. Vlad. Stanojevi}<br />
iznosi slede}i zakqu~ak: „Rat 1876. je zapo~eo sa velikim odu-<br />
{evqewem, a zavr{io se ubrzo sa jo{ ve}im razo~arewem. Vo|en sa na-<br />
{e strane neregularnom vojskom, narodski, potpomognut s ruske nezvani~ne<br />
strane nov~ano i dobrovoqcima, taj je rat ispao u stvari me-<br />
{avina ustani~ko-milicijsko-dobrovoqa~kog vojevawa sa svima posledicama<br />
te me{avine. Bilans ovog rata je bila suva {teta i za narod<br />
i za dr`avu, jer – kako pi{e jedan od najinteligentnijih svedoka tog rata<br />
dr Vladan \or|evi} – ne dobiv{i ni{ta izgubqeno je u tom ratu oko<br />
25.000 qudi, koje mrtvih, koje onesposobqenih, i napravqen je prvi<br />
dr`avni dug od 30 miliona zlatnih dinara”. 3<br />
Reorganizacijom Narodne vojske, od februara 1877, formiran je Drinski<br />
korpus sastavqen od Drinske i Ibarske divizije pozivaca I i II<br />
klase 4 .<br />
2 ]orovi} V. 1993: 651<br />
3 Stanojevi} V. 1925: 20<br />
4 Bjelajac M. 1994: 318-332<br />
52
Change language