glasnik - Istorijski arhiv Valjevo

Babi}i iz Vaqeva
smisao kadkad u wihovom trenutnom nadmetawu, pa se vremenom i po-
~eo praviti humor na wihov ra~un. Stalno su u vazduhu lebdela
pitawa: Ko }e napraviti boqu {alu na ra~un onog drugog?, Ko }e kome,
kad i kako dosko~iti? i sli~no. Narod je voleo ta nadmetawa i slatko
se smejao dosetkama i jednih i drugih.
Vremenom te {ale su po~ele prelaziti u ocene jednih o drugima bez
pravih argumenata, dovoqnog poznavawa qudi i aktuelnih problema,
uva`avawa lokalnih specifi~nosti i sli~no. O wihovim me|usobnim
odnosima dosta se govorilo i govori navija~ki, pa su za za ‘iteqe
rivalskih mesta smi{qeni i lansirani pogrdni nazivi. Tako su
stanovnici jednog grada postati: ]urani, drugog Xigera{i, tre}eg ^arapani,
~etvrtog ^ivija{i, petog Podvalaxije i tako redom. Tim povodom
i daqe se smi{qaju razne, {ale, anegdote, dosetke, pa se i pesme
pevaju.
Jedna narodna izreka ka`e „Gde ima vatre tu ima i dima”.Dajetako,
najboqe se da videti na primeru Vaqeva, sedi{ta kolubarskog i
[apca, sedi{ta ma~vanskog okruga, koji su nekad zajedno sa~iwavali
Vaqevski srez ili Podriwsko-kolubarsku me|uop{tinsku regionalnu
zajednicu. Neko je zabele`io da narod zna da to nadmetawe postoji
od kako je gavran pocrneo ili ta~nije, od kako je ispevana pesma o
vaqevskoj podvali i {aba~koj ~iviji. Zato je to verovatno najdugove~niji
i naj~uveniji me|ugradski rivalitet na ovim prostorima.
O rivalitetu dva susedna grada
Postoji vi{e verzija o postanku tog rivaliteta. U daqoj i bli`oj
pro{losti ispredane su razli~ite pri~e, a ~esto i kori{}eni razli-
~iti argumenti da se jedni drugima nasmeju, pa bogami i napakoste.
Prema jednoj, taj rivalitet je zasnovan na narodnoj pesmi, navodno
nastaloj na „istinitoj” pri~i o tome kako su Vaqevci podvalili
[ap~anima presvla~e}i jednog svog mladi}a u devoja~ku ode}u i podme}u}i
ga da prvu bra~nu no} prespava sa wihovom lepom i ~ednom
mladom na svadbenom proputovawu kroz ovaj grad od U`ica ka [apcu.
Kako su Vaqevci po{li da ih isprate i da im tako uve}aju svadbeno
veseqe [ap~ani su im uzvratili podmetawem ~ivija pod to~kove
ko~ija kojim su Vaqevci putovali, pa se tako i wihov povratak ku}i
neslavno zavr{io. Ostalo je nepoznato kako se kasnije provela {aba~ka
mlada, ali se zna da se nije po`alila na do~ek u Vaqevu.
Po drugoj verziji, rodona~elnik {aba~ko-vaqevskog nadmetawa bio
je izvesni Marko Kalaba. Sve je po~elo u drugoj polovini XIX veka. Kalaba,
poznati vaqevski rakixijski trgovac toga doba ~esto je zbog po-
21