PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

neko vreme nemoguim. I obrnuto, propadanje životnih uslova, ak i kada se odvija
postepeno, naoko nevidljivo (npr. globalno otopljavanje i sve s tim povezane promene) u
krajnjoj liniji vodi katastrofi svetskih razmera.
Meutim, uticaji mogu biti i drugaiji. Ako se na vreme prepoznaju rizici, uini sve
što je mogue da se oni blagovremeno prevaziu, životni uslovi se mogu ne samo ouvati, ve
i unaprediti. A time, pored ostalog, ne samo poveati kvalitet života, ve i znaajno smanjiti
opasnosti od katastrofa.
To važi i za odnos životnih uslova odn. katastrofa i rata. Meu mnogobrojnim
iniocima koji dovode do rata, jedne od najveih nedaa koje prate ljudski rod, esto se nalaze
oni koji se svode na životne uslove.
Ovde e biti razmotreni samo neki momenti koji postaju posebno zanimljivi u XXI
veku.
2.Porast stanovništva
Porast stanovništva sam po sebi ne spada, razume se, u nešto što bi se moglo oznaiti
kao životni uslov, a još manje kao katastrofa. Razlog zašto se ovde ipak pominje, i to na
prvom mestu, leži u injenici da naglo poveaje broja ljudi posredno, a delom i neposredno
utie na životne uslove tako što dovodi do niza ozbiljnih problema kao što su oni vezani za
nestašucu odn. zagaivanje vode i hrane, za propadanje prirode itd.
Rast stanovništva naroito se ubrzao poetkom XIX v., s pojavom industrijske
revolucije. 7 Premda pojedine države beleže pad stanovnika, u globalnim okvirima ljudi je iz
godine u godinu sve više.
Porast broja stanovnika Zemlje 8
Broj stanovnika
1 2 3 4 5 6 7
u milijardama
Godina kad je ostvaren 1804. 1927. 1959. 1974. 1987. 1999. 2012.
Broj godina potrebnih za
poveanje za narednu
milijardu
itava
prethodna
istorija
123 32 15 13 12 13
Smatra se da danas (poetkom 2015) na planeti živi oko 7,3 milijardi ljudi. 9
ak 316.000 žrtava, onaj u Pakistanu (2005) oko 100.000 itd. “Deadliest earthquakes on record”, List of
earthquakes, Wikipedia, http://en.wikipedia.org/wiki/Lists_of_earthquakes#Deadliest_earthquakes_on_record.
7 Prvi popisi stanovništva u savremenom smislu javljaju se tek krajem XVIII v. Do tada je broj stanovnika
je utvrivan posredno - prebrojavanjem kua i sl. Pa ipak, sve što znamo, govori da se broj ljudi stalno uveava i
da je taj rast sve brži. Smatra se da je 70.000. pre n. e. bilo manje od milion ljudi na planeti, da ih je oko 10.000.
pre n. e. bilo oko milion, oko 1000. pre n. e. – oko 50 mil., 1. god. n. e. – oko 200 mil., 1000. n. e. – oko 310
mil. itd. Za neke od procena vidi: “World population estimates”, Wikipedia,
http://en.wikipedia.org/wiki/World_population_estimates; How Many People Have Ever Lived on Earth,
Population Reference Bureau,
http://www.prb.org/Publications/Articles/2002/HowManyPeopleHaveEverLivedonEarth.aspx.
8 Podaci za tabelu uzeti iz: „World Population“, Wikipedia, http://en.wikipedia.org/wiki/World_population.
9 Na Internetu postoje sajtovi gde se u realnom vremenu može pratiti brojno stanje stanovnika sveta i 20
najmnogoljudnijih država. Prema ovim statistikama koje, razume se, treba prihvatiti da potrebnom dozom
opreza, na dan 24.1.2015. ukupno je nešto preko 7.290 miliona ljudi, s tim da su najmnogoljudnije zemlje: Kina
sa 1.398,5 mil., Indija 1.276,1 mil., SAD 324,0 mil., Indonezija 254,5 mil., Brazil 203 mil., Pakistan 186,9 mil.,
Nigerija 181,4 mil., Bangladeš 159,6 mil., Rusija 142,3 mil., Japan 126,9 mil., Meksiko 124,7, mil., Filipini 101
mil., itd. Oko 60% svih ljudi živi u Aziji, 15,5% u Africi, 10,4% u Evropi, 8,6% u Južnoj Americi i na
Karibima, 5% u Severnoj Americi, dok je u Australiji (Okeaniji) svega 0,5% stanovnika planete. Current World
Population, Worldometers, http://www.worldometers.info/world-population/.