PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

1. Uvod
Pojam katastrofa se može razliito definisati. Pod njim se podrazumeva tragian
dogaaj koji prouzrokuje velike i raznovrsne gubitke. Prema Okvirnom zakonu o zaštiti i
spašavanju ljudi i materijalnih dobara od prirodnih ili drugih nesrea u Bosni i Hercegovini 4
katastrofa je ozbiljan poremeaj funkcionisanja zajednice ili društva izazvan široko
rasprostranjenim ljudskim, materijalnim, ekonomskim ili gubicima u životnoj sredini, koji
prevazilaze sposobnost pogoene zajednice ili društva da se njima bave upotrebom sopstvenih
resursa. Ona je rezultat kombinacije opasnosti, uslova ranjivosti i nedovoljnih kapaciteta ili
mera da se smanji potencijalno negativna posledica tog rizika 5 .
Katastrofe se dele na prirodne, tehniko-tehnološke i humanitarne. Prirodne katastrofe
su posledica prirodnih nepogoda. Zakonodavac u Bosni i Hercegovini ove pojave naziva
prirodnim nesreama. Prirodna nesrea je dogaaj koji je prouzrokovan iznenadnim
delovanjem prirodnih sila, sa ili bez ovekovog uticaja, koji ugrožava zdravlje ili život ljudi i
životinja, i koji prouzrokuje štetu materijalnim dobrima i životnoj sredini 6 . U ove dogaaje
spadaju zemljotresi, vulkanske erupcije, poplave, suše, tornada, uragani, klizišta i dr.
Tehniko-tehnološke katastrofe nastaju usled havarija, previda i grešaka koje nastanu u
odreenom tehniko-tehnološkom sistemu ili ih prouzrokuju ljudi. I one se negativno
odražavaju na živote ljudi i na okolinu. Od ovih katastrofa posledice se naješe oseaju u
vazduhu, na površini zemlje i u vodi. One ostavljaju posledice na ljude
životinje i biljke, kao i na proizvode životinjskog i biljnog porekla. U ove katstrofe spadaju:
rušenje zgrada, mostova i drugih graevinskih objekata usled inženjerskih propusta; požari;
radioaktivne kontaminacije; eksplozije; nesree u rudnicima; avionske nesree; železnike
nesree; izlivanje nafte i naftnih derivata i sl.
Humanitarne katastrofe su: epidemije zaraznih bolesti, posledice teroristikih aktivnosti,
posledice ratnih dejstava i slino.
Prirodne ili druge nepogode prelaze u katastrofe kada poinju da nanose štetu
populaciji, koja se ogleda u materijalnim, finansijskim i ljudskim gubicima, ili u narušavanju
životne sredine. Gubici zavise od toga koliko je pogoeno stanovništvo prirpemljeno da pruži
otpor nepogodi, odnosno, koliko je otporno na nepogodu, to jest, koliko je elastino u odnosu
na nepogodu. Prema nekim procenama, katastrofe su 20 puta vee u državama u razvoju nego
u razvijenijim državama. Imajui ovo u vidu, meunarodna zajednica i svaka država
pojedinano, preduzimaju mere i aktivnosti kojima se smanjuju ili spreavaju mogunosti
nastanka opasnosti, odnosno smanjuju posledice prirodnih ili drugih nesrea.
Katastrofe imaju humanitarni, ekonomski i ekološki efekat. Humanitarni efekat se
ogleda u gubitku ljudskih života i nastajanju postkatastrofalnih efekata. Ekonomski efekti
mogu da budu: direktni, indirektni i makroekonomski. Direktni efekti obuhvataju gubitke koji
su direktna posledica fizike štete nanete infrastrukturi, zgradama i opremi. Indirektni efekti
nastaju kao rezultat smanjenog protoka roba i usluga, kao posledica smanjenih aktivnosti
ošteenih privrednih subjekata. Sve ovo utie na makroekonomska kretanja u nacionalnoj
4 Okvirni zakon o zaštiti i spašavanju ljudi i materijalnih dobara od prirodnih ili drugih nesrea u Bosni i
Hercegovini objavljen je u „Službenom glasniku BiH“, broj 50/08.
5 lan 2 stav 5 Okvirnog zakona o zaštiti i spašavanju ljudi i materijalnih dobara od prirodnih ili drugih nesrea
u Bosni i Hercegovini.
6 lan 2 stav 3 Okvirnog zakona o zaštiti i spašavanju ljudi i materijalnih dobara od prirodnih ili drugih nesrea
u Bosni i Hercegovini.