PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

van granica zone bolesti skloni su da ne puštaju u svoje podruje mogue nosioce zaraze.
Epidemije mogu dovesti i do masovne seobe ljudi iz jednih država u druge, što za posledicu
može imati izbijanje oružanih sukoba izmeu lokalnih vlasti i/ili stanovnika i pridošlica.
Prema izloženom, epidemije se esto javljaju u ratu, ali i one sa svoje strane na razne
naine mogu doprineti izbijanju oružanog sukoba.
6.Propadanje prirode
Jedan od najveih problema savremenog sveta je borba za zaštitu i ouvanje prirode
(ovekove sredine).
Kao rezultat svakodnevnih aktivnosti, štetnih posledica industrijskog razvoja, krenja
šuma, naglog poveanja broja stanovnika, ljudskog nemara i bahatosti, nesrea, ratnih
dejstava, prirodnih pojava itd. naša životna sredina iz dan u dan propada.
Re je, pored ostalog, o:
- zagaivanju vazduha, vode i zemljišta putem emitovanja štetnih estica u vazduh,
izlivanjem nafte, industrijskog otpada i drugih otrova, bacanjem ubreta koje se ne razlaže ili
je otrovno i sl.; 57
- propadanju zaštitnog ozonskog omotaa; 58
- globalnom zagrevanju 59 i klimatskim promenama koje za posledicu imaju velike suše
i požare, dezertifikaciju, 60 poplave, kisele kiše, 61 uragane i druga nevremena, podizanje nivoa
mora 62 i sl.;
- nestajanju biljnog i životinjskog sveta; 63
57 Jedna od posledica industrijskog i tehnološkog napretka je i problem opasnog otpada koji se javlja kao
rezultat rada nuklearnih elektrana, postrojenja hemijske industrije itd. Pošto je njegovo bezbedno odlaganje
skupo (uva se u posebnim bunkerima) velike zemlje nastoje da ga se reše tako što e ga na neki jeftin nain
odložiti daleko van svoje teritorije. Pored ostalog, jedan italijanski mafijaš je 2009. svedoio da je po njegovom
nareenju, 1992. na 30 km od jugozapadne obale Italije potopljen norveški brod s nuklearnim otpadom, za šta je
kalabrijska mafija Ndragenta dobila 100.000 amerikih dolara (brod je zaista i naen na oznaenom mestu) i
istovremeno procenio da se na dnu Sredozemnog mora nalazi još najmanje tridesetak brodova s radioaktivnim
otpadom.
58 Više: Krivokapi Boris: Meunarodno javno pravo, op. cit., 719-722.
59 Poslednja decenija XX v. bila je najtoplija u proteklih 400 godina. Štaviše, dok je u XX v. prosena
temperatura u svetu porasla za 0,6 ºC, prema predvianjima Meunarodne grupe za klimatske promene (nauno
savetodavno telo UN) do kraja XXI v. može se oekivati dalji rast prosene temperature od 0,8 do 3,5 ºC.
60 Proširenje pustinje, u prvom redu ono koje je rezultat ljudskog delovanja - svojom nebrigom i raznim
štetnim aktivnostima ljudi izazivaju propadanje zemljišta, promenu klime, neracionalnu potrošnju vode i dr.
ime doprinose širenju pustinja. Ova vrlo opasna pojava ne samo da ima za posledicu izumiranje ili iznuenu
migraciju vrsta, ve ugrožava i opstanak samog oveka. Tim putem se svake godine gubi ogromna površina
obradivog zemljišta (npr. samo Sahara se širi na jug za oko 50 km godišnje) što znai da se smanjuju i izvori
hrane. Smatra se da e, ako ovaj proces zadrži sadašnji intenzitet, do 2025. Afrika biti u stanju da prehrani jedva
25% svog stanovništva. Porast pustinja ima i druge negativne posledice, jedna od kojih je promena klime.
61 Kiše koje sadrže kisele supstance (jedinjenja sumpor-dioksida i azotnog oksida) i smatraju se glavnim
uzronikom sušenja velikih kompleksa šuma u Evropi i Severnoj Americi. Nastaju usled zagaivanja vazduha
sagorevanjem fosilnih goriva (uglja i nafte) i to radom termoelektrana, pojedinih grana industrije i usled emisije
izduvnih gasova motornih vozila.
62 Usled globalnog otopljenja nivo mora se u XX veku podigao za 10- 20 cm i nastavlja da raste 2 mm
godišnje, što je neprimetno, ali bi do kraja veka moglo da ima nesagledive posledice. Pored ostalog, može se
oekivati da u narednim godinama budu potopljene neke ostrvske države u Indijskom i Tihom okeanu (Maldivi,
Sejšeli, Tuvalu) ali i Holandija, kao i pojedini veliki evropskih gradovi (Venecija, Sankt Peterburg) dok bi neke
druge metropole (Njujork, Šangaj, Mimbai i dr.) ve oko 2080. mogle biti preplavljene, tj. liiti na današnju
Veneciju.
63 Veruje se da e globalno otopljavanje i ostali negativni trendovi dovesti do 2100. do istrebljenja nekoliko
hiljada biljnih i životinjskih vrsta. Smatra se da ljudi svakodnevno na razne naine unište 100.000 km 2 šuma.
Izumire i životinjski svet. Pored ostalog, odreene vrste primata (pre svega šimpanze, gorile i orangutani) mogle
bi sasvim da izumru do 2020. Uostalom, broj afrikih šimpanza smanjio se sa preko milion koliko ih je bilo