PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

oružijem, ve je poela tvrditi da je amerike optužbe „opravdalo otkrivanje opreme koja bi se
mogla koristiti za proizvodnju takvog oružija“. 9
Tim dogaajima poela je era nedoslednosti u meunarodnom pravu diktirana
globalnim intervencionizmom. Izvoz demokratije diktiranjem kulturno-civilizacijskih matrica
u skladu sa sopstvenim merilima i interesima, zapoet Kosovskim presedanom (1999),
nastavljen je zavoenjem reda u Avganistanu (2001), Iraku (2003), Libiji (2011), Venecueli,
Ukrajini... To je dovelo do selektivnog i interesno determinisanog tumaenja normi
meunarodnog prava i stvaranja vladavine dvostrukih standarda koji vode urušavanju
meunarodnog pravnog poretka. 10
Podstaknuta ovim presedanom, Rusija je avgusta 2008. priznala nezavisnost Južne
Osetije i Abhazije, oblasti sa veinskim ruskim življem koje su se otcepile od Gruzije
1990,odnosno 1992. godine, uz politiku i vojnu podršku pomenute velike sile. Rusku
podršku, ali bez priznavanja, imalo je i Pridnjestrovlje koje se otcepilo od Moldavije 1992,
prihvatajui stacioniranje 1.500 ruskih vojnika“. 11
Na taj nain „Kosovski presedan“ uzdrmao je temelje meunarodnog prava i u
savremene meunarodne odnose uveo „doslednost“ diktiranu interesima globalnih sila u
nepravu, koja se kao bumerang vraa svojim prvobitnim kreatorima, kroz nova prekrajanja
granica na evropskom kontinentu. U sluaju proglašenja Kosovske nezavisnosti politika
dvostrukih standarda u meunarodnom pravu svoju potvrdu dobila je i kroz savetodavno
mišljenje Meunarodnog suda pravde, koji je konstatovao da proglašenjem Deklaracije o
nezavisnosti Kosova 17. februara 2008. godine nije narušeno opšte meunarodno pravo. A, na
kojim osnovama je koncipirana spoljna politika Sjedinjenih Amerikih Država i kakvu
geopolitiku strategiju ima Ruska Federacija?
Globalizam i multipolarizam
Dakle, unipolarni svet gradi se na interesnim temeljima spoljnopolitike doktrine i
geopolitike, zasnovane na idejama liberalizma, demokratije i slobodnog tržišta, još uvek,
jedine supersile SAD. Koreni te spoljne politike leže u filosofiji Atlantizma i na teoriji
„izabranog naroda“ zasnovanoj na superiornosti u odnosu na druge narode, posebno
evropske. I upravo na ideji „izuzetnosti“, koja je prisutna više od dva veka unazad, delom se
objašnjava i imperijalizam u spoljnoj politici Sjedinjenih Država danas. U kontekstu te
spoljne politike je i uspostavljanje atlanskog zajednikog bezbednosnog sistema, koji se gradi
kroz Severnoatlansku vojnu alijansu.
Ova nastojanja se, ini se nimalo sluajno, poklapaju sa spoljnom politikom
Sjedinjenih Država i njenim strateškim energetskim i ukupno ekonomskim interesima. SAD
su koncept univezalne bezbednosti u režiji NATO alijanse, kao njegovog garanta, uspele da
transformišu od regionalnog ka globalnom faktoru izgradnje svetskog mira. lanstvo u
NATO i Evropskoj uniji garant je, uprkos razlikama koje se ispoljavaju pa i u sferi mira i
bezbednosti, jedinstvene politike ovih organizacija prema treim državama i meunarodnim
organizacijama. U zajedniki strateški koncept Alijanse prijemom u Savez ušle su i
dojuerašnje socijalistike države, bivše lanice socijalistikog lagera, a i eks baltike
sovjetske republike. Otuda, uprkos razlikama, zajedniki koncept spoljnopolitike i
9 omski, Noam, Hegemonija ili opstanak, Rubikon, Novi Sad, 2008. godina, strana 2.
10 Avramovi, N., Alavuk,M. Ukrajinska kriza, meunarodni poredak I interesi, Politika revija 40(2), 2014,
strana
215.
11 Ivoševi, Z., Kosovski presedan i doslednost u nedoslednosti, Politika, Beograd, 05.05.2014.