PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

odredbi o pojmu, njegove definicije, konkretnost i apstraktnost, sadržaj i obim pojma, vrste
pojmova, definisanje i redefinisanje. Naroito je važno prilikom primene istorijske metode
imati u vidu da definicija obuhvata sledea bitna svojstva:
(1) znaenje pojma i termina,
(2) predmetna je,
(3) ona je stav ili sud,
(4) po formi je nominalan iskaz,
Posebno se mora imati u vidu da je definicija valjana ukoliko je:
(a) pozitivan iskaz u obliku tvrdnje:
(b) predmetna i sadržajna;
(c) obuhvata celinu predmeta,
(d) suštinska, da se može identifikovati;
(6e) ekvivalentna i akuratna.
Primer je shvatanje pojma kriza. Prema Politikoj enciklopediji, termin kriza, gr.
crisis - znaio je preokret ili poremeaj, neredovno stanje, zbrku. 9 Prema „online“ reniku,
kriza je ženskog roda, koja oznaava preokret, obrt, nastupanje otsudnog trenutka; med. obrt u
nekoj bolesti (na bolje ili na gore); fig. prekretnica, poremeaj, zbrka, teškoe (gr. (gr.). 10
Namblin pod krizom shvata: ''urgentna situacija u kojoj se svi lanovi grupe susreu sa
zajednikom pretnjom'', dok je Pauant i Mitrof shvataju kao ''poremeaj koji fiziki pogaa
sistem kao celinu i ugrožava njegove temeljne pretpostavke, njegovu samobitnost i suštinu''.
Barton shvata krizu kao ''vei i nepredvidiv dogaaj koji ima potencijalno negativne
rezultate''. 11 Pod prirodnim katastrofama i nepogodama u postojeem naunom fondu
shvataju se poplave, tornada, uragani, erupcije vulkana, zemljotrese i klizišta. U definisanju
prirodnih katastrofa, koriste se (pored drugih), sledei kriterijumi: a) broj povreenih i
poginulih vei od 100, b) ekonomska šteta premašuje 1% bruto domaeg proizvoda (BDP) i
c) više od 100 uništenih domoinstava ili institucija od društvenog, kulturnog, verskog ili
socijalnog znaenja. 12 Pod pojmom poplave shvata se izlivanje vode iz vodenog korita reka,
jezera, mora i okeana, ili plavljenje zemljišta vodom. Prema l. 1. Direktive za savlaivanje
rizika od poplava i upravljanje njima (2007/60/EC) Evropske unije pod poplavama se shvata:
„.. privremeno pokrivanje zemlje (tla), koja je uobiajeno suva, vodom. Tu spadaju poplave
reka, jezera, mora, okeana, pla¬nina, obilne kiše, odvodnih sistema”. 13 Zemljotres je prirodna
pojava i rezultat je pomeranja tek¬tonskih ploa i kretanja zemljinog tla i oni se klasifikuju na
tektonske, vulkanske i odronske. Klizišta- pomeranja tla se javljaju i kao posledica klimatskih
promena, koje su prisutna na svim kontinentima, te se zbog istih eše dogaaju prirodne
katastrofe. 14 Prilikom definisanja pojma vanrednih situacija u postojeoj literaturi ne postoji
opšta saglasnost. Tako na primer, prema Ujedinjenim nacijama (UNISDR Terminology in
Disaster Risk Reduction 2009) vanredna situacija (osim rata) definiše se kao posledica
katastrofa, za koju je karakteristian „ozbiljan raspad funkcionisanja društva, koji prouzrokuje
ljudske, materijalne gubitke ili gubitke prirodnog okruženja ime se onemoguava jednoj
zemlji da koristi svoje resurse za opstanak života u pogoenoj sredini”. Prema odredbama
9 Politika enciklopedija, Savremena administracija, Beograd, 1975, str. 493.
10 http://onlinerecnik.com/recnik/srpski/engleski/kriza
11 Prema: Željko P. Mojsilovi, Sistem upravljanja talakim krizama, doktorska disertacija odbranjena na
Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu, 2012, str. 43.
12 Natural disaster risk management in developing states and financing the direct losses, ,
, 2004, . 14.
13 (2007/60/), http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:32007L0060:EN:NOT
14 Oceanegraphic and metereological laboratory of the Atlantic - Division for ocean chemistry,
http://www.aoml.noaa.gov/