PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

Zbog toga poplave zauzimaju posebnu pažnju i mesto prilikom procene ugroženosti svake
zemlje. Zbog kompleksnosti legislative, institucionalnog organizovanja, meuresorne pa i
regionale povezanosti „sektora voda“ i zaštite od prirodnih nesrea, u samo jednoj analizi je
nemogue obuhvatiti sveukupnu problematiku upravljanja vodama u BiH. Poplave i klizišta u
BiH iz maja 2014. godine su sa sobom odnele i ljudske živote, a u novcima šteta je procenjena
na skoro 4 milijarde KM 5 .
Da li je šteta mogla biti manja, da li se mogla preduprediti i da li su nadležne institucije i
pojedinci mogli adekvatnije reagovati - to su pitanja na koje je potrebno najhitnije odgovoriti.
Odgovor nije samo bitan zbog traženja odgovornosti institucija vlasti, koja je neupitno trebala
biti vea, nego pre svega zbog opasnosti da se ova situacija uskoro ne bi ponovila u istom ili
veem obimu i da se ne bi ponovo platila visoka cena nefunkcionalnog sistema zaštite. 6
U danima i mesecima nakon poplava onih razmera kakvi su zabeleženi u Bosni i Hercegovini
tokom maja meseca 2014. godine nije strano da se fokus delovanja vlasti, pa i pažnja
celokupne javnosti, usmeri ka jedinstvu i solidarnosti, a sve u cilju efikasnog saniranja šteta
od poplava. Ovo i jeste prioritet, ali bi vlasti isto toliko energije trebale paralelno trošiti na
revidiranju postojeih i izradi novih strategija, programa i akcionih planova za izgradnju
modernijih odbrambenih sistema kojima bi se spreile naredne poplave u BiH.
Dakle, aktivnosti saniranja postojeih šteta i snažno delovanje u pravcu prevencija od novih
poplava, za koje nema garancija da se nee ponoviti u skorije vreme, moraju biti uporedo
realizovane. Na žalost ovo nije sluaj u Bosni i Hercegovini. S jedne strane neupitna je
važnost procesa sanacije, s prostim ciljem da se u što skorije vreme revitaliziraju sva
preduzea ije delovanje je usporeno ili obustavljeno usled nastalih šteta, odnosno angažmana
svih raspoloživih sredstava kako bi se graani vratili u svoje domove.
Sa druge strane, od bh. vlasti, a prvenstveno od entitetskih vlasti, oekuje se da isto tako
efikasno i u što skorijem period izau sa konkretnim planovima i dokazima kojim bi nas
uverili kako poplave ovih razmera više nikad nee u budunosti prouzrokovati posledice ovih
razmera po pitanju života i materijalnih dobara BIH.
Neefikasno delovanje vlasti u periodu nakon poplava bi moglo dovesti do toga da indirektni
troškovi od narušene privrede i ugroženog životnog standarda, znatno poveaju ionako
previsoku štetu koja je nanesena Bosni i Hercegovini. Dakle, od pravovremenog i kvalitetnog
delovanja predstavnika aktuelne vlasti zavisi kakve e biti srednjorone ekonomske posledice,
govorei o mogunosti dodatnog smanjenja ulaska stranog kapitala u BiH, o smanjenju
investicija domaih investitora, pogoršanja trgovinske razmene, padu GDP-a, narušavanja
budžeta, te daljeg poveanja siromaštva u BiH.
Ali, nisu nepoznate ni prakse da katastrofe nakon kojih se u kratkom periodu desi brz
oporavak mogu imati znaajan pozitivan uinak na ekonomski rast u zemlji. Ipak, s obzirom
na prikazanu efikasnost u delovanju vlasti u BiH tokom proteklih godina, na složenu državnu
strukturu vlasti u državi, na i dalje visok stepen manipulativnog delovanja politika, na visok
stepen korupcije, i druge probleme koji su karakteristini za našu zemlju, izražavamo
otvorenu bojazan da bi Bosnu i Hercegovinu mogao zadesiti prethodno pomenuti lošiji
scenario i znatno sporiji ekonomski oporavak.
5 Podatak odražava konanu procenu šteta do koji su došle domae institucije i eksperti meunarodne zajednice.
6 Katastrofe u razvijenim zemljama naine štetu od 2%, a u zemljama u razvoju od 13% bruto nacionalnog
dohotka (iz Strategije upravljanja vodama FBiH)