PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

izgradnju novih protiv-bujinih sistema, oko 30 miliona evra, a trenutno se u periodu od 2006.
do 2013. godine beleži istorijski minimum u investiranju reda veliine od 100.000 do 800.000
evra, što je apsolutno nedovoljno. 31
Izostanak javne rasprave o prevenciji
Republici Srbiji su neophodna dugorona rešenja. Najnoviji izveštaj Meuvladinog panela o
klimatskim poromenama (Intergovernmental Panel on Climate Change-IPCC) najavljuje da e
se Evropa tek susretati sa teškim vremenskim uslovima, ukljuujii i razarajue poplave.
Primer poplava u regionu ukazao je na potrebu za ekološkom praksom upravljanja poplavama
kako bi se naselja zaštitila od ekstremnih vremenskih prilika. Kao dugorono rešenje
neophodno je rekama “vratiti plavna podruja”. Plavna podruja služe kao prirodni rezervoari
koji omoguavaju skladištenje velikih koliina vode i iz njih se voda postepeno i bezbedno
oslobaa u rene tokove, kao i u podzemne vode. Ukoliko se plavna podruja odseku od
renih korita, u tom sluaju se smanjuje njihov potencijal zadržavanja poplavnih voda i
samim tim rizik od poplava je vei. 32
Strunih tribina i javnih debata sa temom prevencije od poplava, u Srbiji gotovo da i nema.
Nije uraena ni jedan ozbiljna finansijska analiza sa odgovorima na pitanja:
Koliko košta prevencija od poplava, ime bi se rizik od posledica poplava poput onih
koje su zadesile Srbiju u maju 2014. godine sveo na minimum?
Koji je najefikasniji nain da se do tih sredstava doe?
Imamo li dovoljno sopstvenih kapaciteta da nakon eventualnog obezbeivanja tih
sredstava, uspešno realizujemo sistemsku prevenciju i smanjenje rizika od poplava u
narednim decenijama?
NACIONALNI PROGRAM ZA UPRAVLJANJE RIZIKOM OD ELEMENTARNIH
NEPOGODA
Cilj programa
Na veb sajtu Kancelarije za pomo i obnovu poplavljenih podruja Vlade Republike Srbije
objavljen je Nacionalni program za upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda. 33 Cilj ovog
programa je da obezbedi opšti okvir za izradu sveobuhvatnog programa zaštite od
elementarnih nepogoda, kao i za koordinaciju, usmeravanje fondova i sprovoenje aktivnosti
vezanih za smanjenje rizika, kao i upravljanje istim. Nacionalni program e se finansirati
putem razliitih mehanizama finansiranja, meu kojima je i Multi-donatorski fond (Multidonor),
posebno pripremljen za ovu svrhu. Jedan od glavnih ciljeva Nacionalnog programa
bie izgradnja sistema upravljanja rizicima od elementarnih nepogoda na nacionalnom nivou
sa jasno definisanim neophodnim sredstvima i nadležnostima uesnika u programu, u cilju
smanjenja postojeih rizika, spreavanja stvaranja rizika u budunosti i efikasnijeg odgovora
31 Ratko Risti, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, „Nenauena lekcija: zapušten sistem odbrane od
poplava“, Radio Slobodna Evropa, 20. septembar 2014. godine.
http://www.slobodnaevropa.org/content/nenaucena-lekcija-zapusen-sistem-odbrane-od-poplava/26596899.html
32 National Geographic Serbia, Poplave u Srbiji – neophodna dugorona rešenja, maj 2014. godine,
http://www.nationalgeographic.rs/vesti/2844-poplave-u-srbiji-neophodna-dugorocna-resenja.html
33 Nacionalni program za upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda,
http://www.obnova.gov.rs/uploads/useruploads/Documents/Nacionalni%20program%20upravljanja%20rizikom
%20od%20elementarnih%20nepogoda.pdf