Водич за самовредновање за установе у стручном образовању

________________________Водич за самовредновање за установе у стручном образовањуВОДИЧ ЗА САМОВРЕДНОВАЊЕ ЗА УСТАНОВЕ У СТРУЧНОМ ОБРАЗОВАЊУ 11. УводЦиљ овог Водича је да кроз објашњења о принципима који се налазе у основисамовредновања помогне како стручним школама са искуством, тако и осталимстручним школама (без искуства), да спроводе ефективно самовредновање и планирајупобољшања у свом раду. Водич ће бити од користи појединцима и тимовима на свимнивоима при спровођењу ових процеса.Самовредновање се данас често назива „самоевалуација“, чиме се наглашавадоношење валидних и поузданих закључака о квалитету, на основу доказа који су јавнии који се наводе у извештају о самовредновању. Самовредновање се често описује као:• Кључни алат (инструмент) за побољшање квалитета рада• Нешто што би све стручне школе требало да раде и да за то обезбеђујудоказе• Главна карактеристика како аутономије, тако и одговорности стручних школа.Самовредновање би требало да буде цикличан процес и да доведе до побољшања илидо одржавања изузетно високих стандарда.Стручне школе имају примарну одговорност за унапређивање квалитета и стандардастручног образовања. Изузетно је важно да стручне школе свој рад усмеравају кауправљању и унапређивању квалитета своје образовне понуде користећи дефинисанеи усвојене мере како би могле редовно да евалуирају све њене аспекте.Активности самовредновања и планирања побољшања требало би да буду праћенеекстерним проверама квалитета и поређењем на основу репера (бенчмаркингом), изаједно би требало да чине основне компоненете система управљања квалитетом.Смернице у Водичу базирају се на принципима самовредновања, са циљем да стручнојшколи обезбеде алат за планирање и спровођење самовредновања, као иизвештавање о томе. Водич треба да омогући стручним школама да обезбеде(осигурају) квалитет своје образовне понуде. Растућа снага области и критеријумаквалитета лежи у томе што се они користе и при спољашњем вредновању, као и присамовредновању, а примењују их стручне школе и националне институције (нпр. Заводза вредновање квалитета образовања и васпитања и Завод за унапређивањеобразовања и васпитања) приликом спровођења процедура осигурања квалитета,чиме се ствара могућност за даљи развој партнерства на свим нивоима образовногсистема, што је од кључне важности за стратегију стручног образовања.У Оквиру за самовредновање уместо термина „индикатори квалитета“ чешће секористи термин „критеријуми квалитета“ чиме се изражава квалитативна природазакључака који се доносе и врши одвајање од директних квантитативних илистатистичких мера (као што су Кључни индикатори учинка), с тим да укупан оквир исврха остају исти, тј. имају за циљ пружање подршке и самовредновању и спољашњемвредновању.1 Под установама у стручном образовању се поред средњих стручних школа подразумевају и другеобразовне установе и пружаоци обука који реализују програме стручног образовања. У даљем тексту ће сеиз техничких разлога уместо термина „установа у стручном образовању“ користити термин „стручнашкола“.1