Preuzmi u pdf formatu - Documenta

knjiga Kako pravo služi u ratu u dvatoma. Imamo slučajeve, imamo teorijskidio. Imate situaciju gdje civili kuvajuza vojnike ili pomažu. Naravno dati ljudi više nisu žrtve, odnosno ti ljudinemaju status civila niti su zaštićenipo međunarodnom humanitarnompravu. Oni gube tu zaštitu zato štosluže vojnim naporima svojih oružanihsila i oni služe neprijateljstvima.Isto tako vojni i nevojni ciljevi, mete,konvoj pšenice jeste civilni objekat inikako ne smije biti napadnut, ali akoznamo da on služi da bi se vojska hranila,ili bolnica koja je u suštini magacinvojne opreme, sve su to vojni ciljevikoji to postaju, koji nisu primarnovojni ciljevi.Posebno u situacijama kada govorimoo žrtvama, promjena statusa od žrtvedo vojnog, legalnog cilja je ogromnai zavisi od konkretne situacije i zbogtoga prosto svaki događaj, svaka konkretnaokolnost, svaka konkretna činjenicarasvjetljava da li se radi o žrtvikoja je zaštićena međunarodnim humanitarnimpravom, dakle da li spadau onu kategoriju bolesnih, ranjenih,brodolomnika, civila, ratnih zarobljenika,ratnih zatočenika ili jednostavnodobija drugu dimenziju i jednostavnogubi zaštitu međunarodnog humanitarnogprava.Ja se sjećam dok sam radila u ICRCumi smo počeli antemortem datacollection, počeli smo prikupljanječinjenica, podataka o ljudima koji sunestali. Tada ih je bilo 18.000 samo izZAGREB, 25.11.2010.konteksta kosovskog sukoba, sukobana Kosovu. Sad je taj broj smanjen.Kada ste jutros govorili o tome kolikoprimarni izvori znaju da se razlikuju ujednom momentu, sjetila sam se kolikoje to bio delikatan posao i kolikoustvari mi ne možemo da predvidimostvari niti možemo da u nekim situacijamaizvodimo logičke zaključkezato što se činjenice mijenjaju iz momentau momenat, i to je težina takođeovog posla.Ono što želim da kažem takođe jeda u statutima krivičnih sudova, odMeđunarodnog krivičnog suda pa doTribunala, haaškog, za Ruandu supropisana krivična djela, međunarodnizločini, tu su progoni. Progon je usuštini kvalisifikovan kao ratni zločin,silovanje, tortura takođe kao ratnizločin. Ali svaka konkretna činjenica,praksa tih sudova u suštini determinišepravila za buduće, i time je,da kažem, i izazov ovog dijela prava.U članu 3. Statuta Haaškog tribunalapostoji upućivanje da je i običajnopravo izvor na koji se Tribunal poziva.I to je upućivanje i nacionalnim sudovima,naročito sada kad nadležnostprelazi na nacionalne sudove i kada ćepreći. Uglavnom, vrlo je bitno da običajnopravo obavezu distinkcije borac– civil, vojni objekat – nevojni objekat,gledamo kroz prizmu običaja, krozprizmu opšteprihvaćenog pravila ponašanja,ujednačene ustaljene prakseu Međunarodnoj zajednici koja dobivasnagu obaveznog ponašanja kroz opiniojuris. Ženevske konvencije kažu109