Preuzmi u pdf formatu - Documenta

Bogadan Ivanišević:Hvala gospođi Tabeau na ovim zapažanjima.Sad stvarno nisam mogao daregistrujem tko se prvi javio. Slaven ilivi, ali mislim da nije važno? Hoćete viprvi, gospođo Jelić?Ivana Jelić:Da, mogu. Hvala. Pa želim samo da seosvrnem na nešto što sam mislila daću reći i za vrijeme svog izlaganja, aliposlije je nekako priča krenula, pa smose osvrnuli na druge stvari, a to je dapovučem obavezu država da pronađunestala lica. To je obaveza koja je podopunskom protokolu, mislim da je toodredba 34. Hoću da kažem takođerda države imaju obavezu da pronađunestala lica koja je druga strana prijavilaza nestale, a u suštini vi radite kaoistražitelji i istražiteljice ovaj posao.To je velika stvar, to je sjajna stvar. Nadamse da će se države vrlo brzo, i više,i jače, uključiti u te napore, a čini mi seda ipak postoji jedna pozitivna sinergijau tom smjeru u ovom regionu.I, naravno, zadovoljstvo mi je bilo dabudem danas sa vama. Prvi put sambila na konzultacijama o REKOM-uu Podgorici. Sticajem okolnosti nisammogla u međuvremenu da se odazovemna nekoliko poziva, što mi je žao,ali za ovu inicijativu se zna. Ja sam prviput za nju čula 2009. u aprilu na LSEuu Centru za globalno upravljanje,gdje ima dosta naših prijatelja, i tamosu bile organizovane konzultacije na tutemu tako da svijet definitivno zna štaradimo u regionu i veoma, veoma je tovažan poticaj za dalje. Hvala.166Bogdan Ivanišević:Sada Slaven Rašković i posle njega jeBekim Blakaj hteo da kaže nešto. Molim?Da. Pa svi će vrlo kratko da govorepošto...Slaven Rašković:Evo. Ja ću vrlo kratko. Jako mi je dragošto je ova rasprava o statusu civil -vojnik potrajala ovoliko, jer to je samodokaz da smo svi nekako u biti razumjelikoliko je problematike u samomistraživanju ljudskih gubitaka. Upravozbog toga, s druge strane, mi je žao štonije bilo vremena za malo više raspraveo indirektnim žrtvama rata, ali nadamse da će na nekom sljedećem događajubiti mogućnosti da i o tom malo raspravimo.Ali to je samo... sve te poteškoćesu samo dokaz da se niti jedno istraživanje,bez obzira na izbor metode, nemože postaviti kao nekakvo konačnorješenje u pitanju ljudskih gubitaka nabilo kojem prostoru iako, i ono što je iSandra rekla, nitko ne želi biti nekakavarbitar na ovim prostorima.Ono što moramo je što bolje napravitiistraživanje i što više korigirati metodeu dogovoru s ostalima da bismo održalinekakve kriterije koji su provjerljivii jasni. I kao što sam jutros rekaona svom izlaganju, da naša istraživanjabudu nešto što se ne može zaobići usvim budućim bavljenjima ljudskihgubicima. Što je više takvih stvari, većaje mogućnost da će se o pitanju ljudskihgubitaka i ljudskim gubicima ubudućnosti moći kvalitetnije raspravljati.Hvala.PRAVNI STATUS ŽRTVE U ORUŽANIM SUKOBIMA –LJUDSKI GUBICI U RATOVIMA U BIVŠOJ JUGOSLAVIJI