Zoran Sulejmanov - Penologija (p.778)

postoi fizi~ka nesposobnost, vo vtoriot moralna popravenost, a vo
tretiot, zastra{uvawe ili silata na zakonot. Kaznata {to ja trpi
prestapnikot na sekoj gra|anin mu dava primer {to treba da podnese
ako e pronajdeno deka e vinoven za ist delikt. Zloto predizvikano so
kaznata e izdatok {to dr`avat go pravi so cel za dobivka. Taa dobivka
e spre~uvawe na zlostorstvata. Kaznata e ekonomi~na ako go
proizveduva sakaniot uspeh so najmal mo`en kvalitet na bolka. Taa e
premnogu skapocena koga proizveduva zlo koe e pove}e odo{to
ekvivalentno na dobroto, ili koga bi mo`ele da postigneme ednakvo
dobro po cena na pomala kazna toa bi bilo akt na rasipni{tvo. Kaj
kaznata mo`eme da ja razlikuvame nejzinata prividna i nejzinata
stvarna vrednost. Pod stvarna vrednost ja podrazbirame vkupnata
vrednost na kaznata, seto ona {to go ~uvstvuva onoj komu mu se zadava.
Prividnata vrednost na kaznata e zloto koe si go pretstavuvaat
~lenovite na zaednicata, deka taa verojatno }e nastapi vrz osnova na
opisot na kaznata vo zakonot ili so nejzino izvr{uvawe. Stvarnata
vrednost e gubitok, a prividnata e dobivka.
Ne smee da se zaboravi, iako toa mnogu ~esto se pravi, deka
zlostornikot e ~len na zaednicata kako i sekoj drug poedinec, kako i
samata povredena strana, i deka ima pri~ini da se vodi pove}e smetka
duri i za negoviot interes odo{to za interesot na bilo koj drug.
Negovoto dobro e relativno dobro na zaednicata, negovoto zlo, zlo na
zaednicata. Ete go temelot, solidniot temel na moralnata ideja na
spravedlivosta. Mo`e da se uka`e potreba interesot na prestapnikot
delumno da im bide `rtvuvan na interesite na zaednicata, no negoviot
interes ne mo`e voop{to da ne se zeme predvid. Mo`e da se reskira
te{ka kazna vo nade` deka }e predizvika golemo dobro, me|utoa ~esto
ima malku takva nade`, a za nekakvo pomalo dobro bi bilo apsurdno da
se reskira te{ka kazna. Toa e na~eloto {to gi vodi lu|eto vo nivnite
privatni spekulacii. Od tie pri~ini toa ne go vodi i
zakonodavecot 271) .
Od site ovie stavovi na Benatam jasno se zabele`uva negoviot
utopisti~ki streme` so pomo{ na dobroto zakonodavstvo da se
sozdadat takvi op{testveni priliki vo koi }e is~ezne kriminalnoto
odnesuvawe. Toj nerealno smeta deka nositelite na vlasta mo`at
lesno da se otka`at od svoite klasni interesi vo korist na nekakva
op{ta blagosostojba i da prezemat takvi preventivni aktivnosti vrz
ekonomski i socijalen plan so koi }e se nadminat strukturnite razliki,
a so toa i site lo{i op{testveni uslovi {to go produciraat
kriminalitetot. Na toj na~in, spored Benatam, bi is~eznal
najgolemiot del od kriminalitetot, a za suzbivaweto na onoj mal del
{to sepak bi ostanal toj predivduva deka }e bidat dovolni merkite:
nadomest na {teta i pari~ni kompenzacii. Od druga strana, me|utoa,
zna~ajni se negovite razmisluvawa deka kaznata e nepotrebna i deka od
nea nema nikakva korist koga se primenuva sprema lica koi ne go
sfa}aat zna~eweto na deloto poradi du{evna bolest, maloletstvo,
271)
Vidi: ibid, str. 58.
112