vojvodjanski identitet
vojvodjanski identitet
vojvodjanski identitet
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
– Drugačijom idejom države (u odnosu na opsednutost homogenom<br />
i centralizovanom nacijom-državom)<br />
b. Promenom političke strategije:<br />
– Od strategije isključenja manjina iz političke arene i struktura<br />
državnih vlasti, ka strategiji uključenja i saradnje<br />
c. Delotvornim potvrdama deklarativne opredeljenosti<br />
političkih elita za normalizaciju politike i proevropske reforme<br />
d. Ekonomskim razvojem, vladavinom prava i smanjenjem<br />
količine socijalnih frustracija, strahova i anomije<br />
Ideje:<br />
POLITIKA FRUSTRIRANIH I ISKLJUČIVIH IDENTITETA:<br />
Kulturno-politička klima u regionu Jugoistočne Evrope (Zapadnog Balkana)<br />
toliko je okupirana nesrećnom istorijskom svešću i tradicionalističkoromantičarskim<br />
opsesijama "autentičnim <strong>identitet</strong>ima", da maltene svaki<br />
model i konkretni pokušaj implementacije liberalno-demokratskih institucija i<br />
kreacije politike integrativnog <strong>identitet</strong>a nailazi na snažne otpore "netrpeljivih<br />
liberalizama" i brojne pokliče o sudbonosno opasnoj ugroženosti, kako<br />
manjina tako i većinskih naroda.<br />
RELEVANTNA TEORIJSKA MESTA za razumno promišljanje<br />
problema tranzicionih <strong>identitet</strong>a u Vojvodini, odnosno, tranzicionog<br />
<strong>identitet</strong>a Vojvodine:<br />
1) Počeću sa jednom važnom napomenom Agneš Heler (Heller Agnes)<br />
sa samih početaka postkomunističke tranzicije. Autorka, naime, upozorava<br />
da "u demokratijama koje se upravo rađaju... još ne postoje građani, ili ih ima<br />
u tek neznatnom broju", ali i veruje u realne šanse da se "tradicionalni<br />
nacionalizam (se) još uvek može pokušati, rečju i delom podjednako,<br />
preoblikovati u ustavni nacionalizam" (Heler, 1991: 555-557).<br />
2) U traganju za pretpostavkama dobrih odgovora na pitanje<br />
mogućnosti "pomirenja" demokratije sa principom <strong>identitet</strong>a u pluralnom<br />
(multikulturnom) društvu, kakvo je, neosporno, društvo u Srbiji, držim da<br />
nam značajno može pomoći i vrlo relevantna Volcerova (Michael Walzer) teza<br />
o neminovnosti neutralne države, "teritorijalne a ne kulturne". Naročito<br />
mislimo na stav da demokratija, u modernom značenju te reči, ne može biti<br />
plemenska ili etnonacionalna: "Demokratija naravno ne poznaje prirodne<br />
celine... Savremena plemena, čvrsto ubeđena u svoj jedinstveni <strong>identitet</strong> i<br />
kulturu... u stvari predstavljaju mešavine. Politička celina mora da bude<br />
50<br />
teritorijalna, a ne kulturna: sva plemena i delovi plemena koji tu žive –<br />
‘naterani da se skrase jedni pored drugih’ – moraju da potpadaju pod vlast<br />
neutralne države i da se utope u bezlično građanstvo. Međutim, dominacija<br />
jednog plemena ili odustajanje od plemenske svesti svih, ne može da bude jedina<br />
mogućnost, upozorava citirani autor (Walzer, 1995: 173; kurziv J. K.).<br />
To znači, drugim rečima, da "radikalna parohijalnost", iliti čista<br />
"pripadnost svom plemenu i ništa više" mora biti shvaćena kao reakcija na<br />
ugroženost grupne egzistencije etnosa, njegove istorije, kulture i <strong>identitet</strong>a, a<br />
svaki projekat društva demokratskih sloboda i prava mora računati sa<br />
pluralizacijom <strong>identitet</strong>a i "... političkim strukturama koje najbolje odgovaraju<br />
takvom umnožavanju i deljenju. One ne bi smele da budu unitarne, a ni<br />
identične". Povrh toga, "u bezbednim uslovima čovek stiče mnogo složeniji <strong>identitet</strong><br />
od onoga koji predlaže tribalistička ideja. Poistovetiće se sa više plemena: biće<br />
Amerikanac, Jevrejin, istočnjak, intelektualac, profesor... Umnožavanje<br />
<strong>identitet</strong>a deli strasti" (Walzer, 1995: 175, 179-180; kurziv J. K.).<br />
3) Svodeći prethodno naznačene probleme na pitanje: "Može li<br />
država razviti potpuno neutralne političke strukture, podjednako<br />
nepovezane sa kulturom bilo kog svog građanina", Jael Tamir (Yael Tamir)<br />
odgovara rečenicom: "Možda, ali po cenu rizikovanja otuđenja i<br />
nerelevantnosti". Ipak, tragajući za alternativom već viđenom<br />
"balkanizovanom završetku" prošlog veka, navedena autorka poentira<br />
nekoliko vrlo značajnih teza. Prva se odnosi na "nezaobilazno<br />
međuprožimanje između liberalnih i nacionalnih vrednosti", što, pored<br />
ostalog, znači odvajanje područja građanskog i nacionalnog obrazovanja. Ipak, ona<br />
zaključuje da "... rastući značaj nacionalnih i etničkih osećanja uvećava pre<br />
nego što smanjuje značaj liberalnodemokratskog građanskog vaspitanja, sa<br />
njegovim naglašavanjem onih crta koje su zajedničke svim članovima, u<br />
odnosu na one crte koje su jedinstvene za svakog od njih". Konačno, u<br />
kontekstu puitanja: "Kako istovremeno zadržati različitosti i jedinstvo", Tamir<br />
veruje u realne mogućnosti saradnje među nacijama posredstvom razumnih i<br />
komplikovanih kompromisa. Važnu pretpostavku takve politike <strong>identitet</strong>a<br />
nalazi u individualnim uvidima da je moguće i korisno "deliti preference sa<br />
pripadnicima različitih grupa". Rečju, "svest o tome da smo uvučeni u seriju<br />
kompleksnih mreža članstva zamagljuje liniju između pripadnika i<br />
nepripadnika, i promoviše višestruku (cross-group) pripadnost... Preklapajuće<br />
članstvo stimuliše umerenosti i saradnju" (Tamir, 2002: 29-31, 46, 238-248;<br />
Kurziv J. K.)<br />
51
Change language