vojvodjanski identitet

Još jedna stvar na kraju. Vojvođanski identitet se pojavio u jednom
istorijskom trenutku i broj pojedinaca koji su deklarisali ovu vrstu identiteta
je varirao od popisa do popisa. Identitet, dakle, nije ni fiksna, ni statična
kategorija. On je kontekstualno uslovljen i menja se sa političkim kontekstom.
Etnonacionalistički projekat će još dugo biti prisutan u Vojvodini, ali neće
moći da anulira vojvođanski identitet, niti da Vojvodinu pretvori u ubogu,
severnu Srbiju. Iako su njegovi kapaciteti u dobroj meri iscrpljeni, ne treba ga
potcenjivati. Vetar u jedra mu može dati novo nasilje na Kosovu ili novi
egzodus Srba sa Kosova, ali tome brodu, da budem slikovit, ponestaje mora.
Dakle, vojvođanski identitet će se graditi pomoću liberalnog i
multikulturalnog projekta. Multikulturalnog u onoj meri u kojoj će biti u
stanju da prizna pravo pojedincu na otpadništvo od vlastite (etnokulturne)
zajednice. Kao što bi rekao Rorti, nikakva vrsta pripadnosti i identiteta ne
sme stati na put sreći pojedinca.
Boško Kovačević:
POLITIČKI ASPEKTI
(NE)POTVRĐIVANJA IDENTITETA VOJVODINE
Razni nacionalisti, posebno iz intelektualnih i političkih elita upinjali
su se u proteklih deceniju i po, pa i danas, da ukinu ili, pak, marginalizuju
Vojvodinu. Oni pokušavaju da dovedu u pitanje njen identitet, ali očito je da
to nije moguće. Vojvodina ima duboko sazdane i potvrđene geografske,
istorijske, nacionalne, ekonomske i duhovne osobenosti, koje baš nije moguće
političkim dekretom ukinuti. Oduzimanje autonomije i devalviranje političke,
sistemske pozicije Vojvodine u državnoj kompoziciji Srbije, samo će
proizvesti razne oblike rezistencije, ali i pothranjivati razne ekstremne
političke opcije marginalizovanja identiteta Vojvodine. To je i sada odlika
političkog ambijenta na ovim prostorima.
Dakle, nisu u pitanju gradivni elementi identiteta Vojvodine, već
njena politička verifikacija i sistemska kompozicija. Iz tih razloga, logično je
da se insistira na decentralizaciji vlasti u Srbiji, na afirmaciji kompetencija
regija i lokalnih zajednica. To je i orijentacija modernih društava u svetu. Ne
radi se ovde o nekom separiranju ove regije, već o optimalnom i primerenom
pravno-političkom situiranju u ukupni državni konstrukt Srbije. Srbija, inače,
ima problem sa svojim državnim identitetom i definisanjem. On se neće moći
ozbiljno rešavati u centralizovanoj paradigmi uređenja unutrašnjih odnosa.
Ovim apostrofiram i ključne poligone na kojima treba delovati da bi
se iskazivao i potvrđivao identitet Vojvodine. Tim više, jer u ovom prostoru
postoji niz uobličenih i potencijalnih parametara, koji mogu zdušno da rade
na modernizaciji i evropeizaciji Srbije. U projektu Srbije kao moderne i
funkcionalne države, gotovo da je nezaobilazna uloga Vojvodine sa njenim
potencijalima i kapacitetima za realizaciju ove zadatosti. Međutim, dokle god
u Srbiji dominira "etnizacija politike i politizacija etnosa" (K. Offe), kao ključni
generator političkog i javnog delovanja, nije moguće očekivati
modernizacijsku misiju Vojvodine za Srbiju. Ova pokrajina će i dalje biti
napadana raznim virusima omalovažavanja, fragmentacije i dezavuisanja, što
90
91