vojvodjanski identitet
vojvodjanski identitet
vojvodjanski identitet
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
4) Na tom tragu, Pol Kerc (Paul Kurtz) govori o multikulturalizmu,<br />
plemenitom i vrednom zaštite, ali i o njegovoj drugoj, negativnoj strani koja<br />
preti tzv. kulturnom tiranijom i "deljenjem naroda na osnovu kulturnog<br />
zaleđa", kao novom formom aparthejda. "Ovaj oblik 'kulturalizma' može da<br />
bude podjednako opasan kao 'rasizam' ili 'nacionalizam', a oba su odgovorna<br />
za ugnjetačke i genocidne ratove". Kako bilo, po ovom autoru, takođe<br />
zagovorniku metoda "razumnog" nošenja s problemima, "mogli bismo živeti<br />
u boljem svetu kad bi istraživanje zamenilo veru; premišljanje strasnu odanost;<br />
i obrazovanje i ubeđivanje silu i rat" (Kerc, 2005: 176-177, 205).<br />
5) Iako sam u ranijim tekstovima, posvećenim problemu tranzicionih<br />
<strong>identitet</strong>a, često pominjao mesto koje sledi, držim da ga ni u ovoj raspravi o<br />
političkim <strong>identitet</strong>ima i traganjima za pretpostavkama konsolidovane<br />
demokratije ne treba izostaviti. Naime, u njihovoj poznatoj komparativnoj<br />
studiji o "demokratskoj tranziciji i konsolidaciji", Linc i Stepan (J. J. Linz and A.<br />
Stepan) podvlače sledeće: "U mnogim studijama o nacionalizmu centralno<br />
mesto dato je ‘primarnom’ <strong>identitet</strong>u i potrebi ljudi da odaberu jedan<br />
<strong>identitet</strong> koji uvek isključuje drugi. Međutim, naše istraživanje u ovoj materiji<br />
ukazuje na dve stvari. Prvo, politički <strong>identitet</strong>i nisu nešto fiksirano i primarno. Tu<br />
je reč o nečem veoma promenljivom i društveno konstruisanom. Drugo, ako<br />
nacionalistički političari, kroz atmosferu koju stvaraju (ili teoretičari u oblasti<br />
društvenih nauka i statističari sa svojim sirovim dihotomnim kategorijama)<br />
ne bi forsirali polarizaciju, mnogi ljudi bi se pre odlučili za višestruki i<br />
komplementarni <strong>identitet</strong>. U samoj stvari, osim ranije pomenutog zajedničkog<br />
političkog ‘krova’ zvanično (od države) zaštićenih individualnih prava u<br />
pogledu sveobuhvatnog državljanstva i građanskog statusa pod jednakim<br />
uslovima, ljudska sposobnost za višestruki i komplementarni <strong>identitet</strong> baš je jedan<br />
od onih ključnih činilaca koji omogućavaju demokratiju u multinacionalnim<br />
državama" (Linz and Stepan, 1998: 55; podvukao J. K.).<br />
6) Najzad, uz pomoć Kimlikinih (Will Kymlicka) merila etnokulturne<br />
pravde rezimiraću, faktički, i prethodne napomene o uslovima da jedna<br />
strategija formiranja nacije manje ili više uspešno prevlada svoje neliberalne<br />
potencijale.<br />
Najpre upućujem na ocenu da su "svi nacionalizmi u stvarnom svetu<br />
složena smeša liberalnih i neliberalnih elemenata, iako su oblici i dubina<br />
neliberalizma različiti". Tome ćemo dodati autorovo mišljenje da je, uz sve<br />
teškoće preciznijeg klasifikovanja različitih tipova, najmanje sporan zaključak<br />
da liberalni principi isključuju bilo kakav pokušaj etničkog čišćenja, ili lišavanja ljudi<br />
državljanstva, ili kršenja ljudskih prava (Kymlicka, 1999: 30). A, na pitanje: kakav<br />
52<br />
pristup preovlađuje u novim demokratijama ICE (Istočne i Centralne<br />
Evrope), Kimlika odgovara da je očevidno da one "... slede model države koja<br />
gradi naciju" i praktikuju difuzionističku politiku koja nije etnokulturno<br />
neutralna (Kymlicka, 1999: 45-46). Zato, u kontekstu traganja za uslovima<br />
"etnokulturne pravde", autor misli da oblike i dubinu (ne)liberalizma<br />
"nacionalizujuće politike" treba posmatrati posredstvom devet indikatora: 1)<br />
stepena prinude u promociji zajedničkog nacionalnog <strong>identitet</strong>a; 2) uskosti<br />
"javnog prostora" za izražavanje dominantnog nacionalnog <strong>identitet</strong>a i širine<br />
"privatne sfere" u kojoj se razlike tolerišu; 3) mogućnosti izražavanja i političke<br />
mobilizacije na platformama koje predstavljaju izazov privilegovanju<br />
nacionalnog <strong>identitet</strong>a; 4) otvorenije ili zatvorenije definicije nacionalne<br />
zajednice; 5) slabije ili jače koncepcije nacionalnog <strong>identitet</strong>a; 6) instrumentalnog<br />
(kontekstualnog) pristupa naciji ili, pak, sakralizacije nacije i njenog<br />
pretvaranja u svetinju; 7) kosmopolitizma, otvorenosti i pluralnosti socijetalne<br />
kulture, nasuprot "čistoti" i "autentičnosti" neliberalnog kulturnog<br />
nacionalizma; 8) manje ili veće ekskluzivnosti nacionalnog <strong>identitet</strong>a i 9)<br />
stepena javnog priznanja legitimiteta demokratskih formi manjinskih<br />
nacionalizama (O tome: Kymlicka, 1999: 45-50).<br />
Zašto mislim da su ove napomene od izuzetnog značaja za aktuelnu<br />
debatu o otvorenim pitanjima, problemima i dilemama vojvođanskog<br />
<strong>identitet</strong>a?<br />
Uz ostalo, korisne su za merenje stvarne privrženosti liberalnodemokratskim<br />
principima, kao i zainteresovanosti javnih delatnika<br />
(političara, intelektualaca i naučnih radnika) za stabilizaciju demokratije i<br />
normalizaciju međunacionalnih odnosa u našem vrlo kompleksnom<br />
multikulturnom ambijentu i još osetljivijem kriznom ekonomsko-političkom<br />
momentu, kakav je aktuelni. Ove ideje, zapravo, nude dovoljno kriterijuma<br />
za raspoznavanje stvarnih ciljeva etničkih političkih preduzetnika, kao i<br />
"gomilu" argumenata za demaskiranje demagoga svih vrsta (i većinskih i<br />
manjinskih), koji strategijom permanentnih javnih konfrontacija, nepravne<br />
države i politike tipa – "što gore to bolje", rade na maksimizaciji materijalne i<br />
simboličke dobiti pre svega za sebe, uski krug svojih klijenata i pristalica, pa<br />
tek onda, šta preostane, za grupu u čije ime javno nastupaju.<br />
Takođe, rado se pridružujem verovanju Helerove u princip<br />
građanstva i mogućnost skorijeg "preoblikovanja tradicionalnog u ustavni<br />
nacionalizam". Na tom tragu, Volcer nam nudi jasno razgraničenje tribalizma<br />
i liberalne demokratije, a Kerc razumno upozorava na opasnosti tzv. kulturne<br />
tiranije. Vrlo bitne su i napomene o kontekstu, koji određuje masovna<br />
53
Change language