vojvodjanski identitet
vojvodjanski identitet
vojvodjanski identitet
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
<strong>identitet</strong>a (globalni/kosmopolitski <strong>identitet</strong>?). S druge strane, kao antiteza<br />
globalizacijskim procesima jačaju i fundamentalistički odgovori.<br />
Fundamentalizmi, ma kako naizgled suprotstavljeni, imaju zajedničku<br />
karakteristiku – nemaju prostora za dijalog i komunikaciju. Fiksirani za<br />
formu binarnog šematizma, počivaju na jednostavnim, "jasnim" odnosima,<br />
istovremeno blokirajući komunikaciju "nas" sa onim "drugima". Tako,<br />
zajednice koje fundamentalistički grade svoj <strong>identitet</strong> postaju disfunkcionalne<br />
i nesposobne da rešavaju izazove i probleme proistekle iz dinamičnog<br />
okruženja.<br />
No, vratimo se Vojvodini. Mislim da sve ovo rečeno, zapravo važi i u<br />
našem slučaju. Dakle, pitanje, šta ćemo imati kao konačni proizvod<br />
"multikulturalizma", shvaćenog isključivo kao briga o izgradnji sopstvenog<br />
etničkog idntiteta? U kom pravcu će ići proces razvoja zajedničkog, odnosno,<br />
partikularnih <strong>identitet</strong>a. Hoćemo li imati bezbroj malih grupa koje se bave<br />
same sobom i sve manje komuniciraju jedne s drugima ili ćemo izgraditi<br />
nešto drugo? Moj je deda, koji se rodio početkom XX veka i koji nije bio bogzna-kako<br />
obrazovan čovek, govorio četiri jezika. Struktura društvenog života<br />
je bila takva da je multilingvalnost bila normalna.<br />
Danas, pripadnici većinskog naroda retko govore ili razumeju jezike<br />
manjina. Uprkos stavovima o potrebi prožimanja različitih kultura, imam<br />
utisak da se svaka zajednica sve više zatvara u sebe. Potrebno je, dakle, da<br />
insistiramo na otvorenijoj komunikaciji. A to je izazov za sve etničke<br />
zajednice u Vojvodini.<br />
Budućnost vojvođanskog <strong>identitet</strong>a zavisi od toga kako ćemo<br />
odgovoriti na izazove koji su pred nama. Jedan od najozbiljnijih je radikalno<br />
zatvaranje u granice sopstvenog etničkog <strong>identitet</strong>a i nasleđa. Radikalnofundamentalističkim<br />
koncepcijama (ma sa koje strane da dolaze) Vojvodina<br />
nije potrebna. Međutim, Vojvodina ima i šansu da, zahvaljujući svojim<br />
potencijalima nadiđe ova iskušenja i nastavi sa izgradnjom moderne verzije<br />
pluralističkog <strong>identitet</strong>a. Na kraju krajeva, to ipak zavisi najviše od nas,<br />
Vojvođana.<br />
Duško Radosavljević:<br />
TRAGANJE ZA VOJVOĐANSKIM<br />
POLITIČKIM IDENTITETOM 1<br />
Autonomna pokrajina Vojvodina je bila prva žrtva autoritarnog<br />
režima Slobodana Miloševića. Tokom jeseni 1988. godine, populistički talasi<br />
srpskog nacionalizma, orkestrirani iz Beograda, uz ogromnu podršku srpske<br />
nacionalističke inteligencije, poništili su vojvođansku autonomiju, koja je svoj<br />
procvat doživela između 1974. i 1988. godine. Moramo naglasiti da je<br />
Vojvodina u tom periodu imala sve prerogative neophodne za ostvarivanje<br />
svoga autonomnog statusa. Ovo ne pominjemo zato sto žalimo za rešenjima<br />
iz komunističkih vremena, niti zbog reevaluacije ustavnih i drugih rešenja iz<br />
perioda Titove vladavine, ali ona se, jednostavno, nameću kao polazište ili<br />
osnova svakovrsnog poređenja stepena autonomije koji se za Vojvodinu traži,<br />
nudi, pregovara, poklanja i slično. Takođe, moramo naglasiti i činjenicu, da je<br />
Vojvodina i jedini konstitutivni deo bivše SFRJ o kojem nije bilo politički<br />
smislenog razgovora u proteklih 18 godina! Ustavom iz 1990. godine,<br />
nažalost, još uvek važećim, Republika Srbija je organizovana kao izrazito<br />
centralizovana država, sa limitiranim ovlašćenjima pokrajina, drastično<br />
redukovanim pravima opština, i znatno suženim pravima nacionalnih<br />
zajednica. Dodamo li tome i ratove vođene na teritoriji ex-Jugoslavije, koji su<br />
Vojvodinu pretvorili u "ratnu komoru srpskog režima", veliki broj izbeglica<br />
koji se naselio u AP Vojvodini, promenu etničke strukture u pokrajini,<br />
povećava se kompleksnost odnosa u Pokrajini, što je stvaralo uslove za<br />
radikalizaciju političkih i društvenih prilika. Nosioci promena nastalih posle<br />
5. oktobra 2000. godine, stidljivo su, i u nedovoljnoj meri, ponudili ustavna i<br />
druga rešenja za izmenu statusa AP Vojvodine (rad ekspertske grupe IV APV<br />
iz decembra meseca 2000. godine, Platforma Skupštine APV iz marta 2001.<br />
godine, rad na donošenju tzv. Omnibus zakona, početak 2002, predlog<br />
Osnovnog zakona iz 2003. godine, Platforma IV APV iz 2005. godine).<br />
Osnovni problem rada na svim ovim aktima, ne sumnjajući u dobre namere<br />
126<br />
1 Duško Radosavljević je prisustvovao okruglom stolu, ali nije učestvovao u raspravi.<br />
On je organizatoru skupa naknadno dostavio svoj pisani prilog.<br />
127
Change language